Ilegalna rakija u Turskoj

Raki, turska rakija sa anisom, duboko je ukorenjena u turskom društvu i kulturi. Za zajedničkom trpezom se sedi satima, smeje se i peva uz tu rakiju, piše Dojče vele (DW).

Brojni turski pesnici kao što je Orhan Veli Kanik ostavili su poetski trag povezanosti s tim tradicionalnim napitkom. Orhan je svojedobno zapisao da bi želeo da bude riba u flaši s rakijom.

Kraljica turskog popa Sezen Aksu posvetila je tradicionalnoj turskoj rakiji sa anisom pesmu „Jesmo li opet cveće“. Čak je i osnivač moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk, bio poznat po svojim rakijskim večerima s prijateljima i umetnicima.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve su češća trovanja alkoholom. Najveći broj slučajeva zabeležen je u velikim gradovima, Istanbulu, Ankari i Izmiru, ali i u turističkim regionima.

Ove godine broj smrtnih slučajeva zbog otrovnog alkohola posebno je veliki. Već je umrlo 160 osoba.

Turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja naveo je da je do kraja februara zaplenjeno 648.000 litara ilegalno proizvedene rakije, votke, džina, viskija. Uhapšeno je 560 ljudi.

U Turskoj su alkoholni napici skupi zbog velike poreske stope. Flaša rakije košta 35 evra. U zemlji u kojoj je minimalna plata 572 evra, mnogim ljudima je konzumiranje alkohola nedostupno. U Nemačkoj je npr. turska rakija mnogo povoljnija – litar košta između 12 i 18 evra.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova upozorava

Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu, kao i nemački stručnjaci, upozoravaju na opasnost konzumiranja ilegalno proizvedenog alkohola u Turskoj.

Turistima koji odlaze na odmor u Tursku savetuje se da budu izuzetno oprezni prilikom konzumiranja alkohola. Treba obratiti pažnju na originalno pakovanje pića, kao i na to da je na čepu flaše plavo-tirkizna akcizna traka neoštećena.

Turska nevladina organizacija „Platforma za posmatranje politike alkohola“, na platforimi Iks objavila je dodatne savete. Trebalo bi izbegavati restorane koji nude neograničeno konzumiranje alkohola i uputno je da se naruči začepljena flaša da bi je gost sam otvorio, kako bi se uverio da je originalna traka neoštećena.

Osnovni uzrok trovanja alkoholom je upotreba jeftinog metanola koji se umesto etanola meša s alkoholnim pićima. Džagin Tan Eroglu koji radi za „Platformu“ naglašava da se takav alkohol po mirisu, boji i ukusu ne razlikuje od normalnog alkohola.

Metanol je izuzetno otrovan i može da dovede do poremećaja vida, povraćanja, omamljenosti i zakazivanja organa, a u najgorem slučaju i do smrti.

Kritika politike prema alkoholu

Eroglu kritikuje vladinu politiku koja je velikim oporezivanjem dovela do poskupljenja alkoholnih napitaka. Od 2013. se porezi automatski povećavaju svakih šest meseci.

U međuvremenu, porezi sačinjavaju dve trećine zvanične cene. Osim toga, poskupljenja su podstaknuta visokom stopom inflacije. Eroglu kaže da su zbog toga mnogi građani prisiljeni da pića kupuju na crnom tržištu.

Ozan Bingol, priznati stručnjak za poresku politiku, ovako je nedavno opisao situaciju: „Ako je porez na promet pre 15 godina iznosio 51,5 turskih lira po litru alkohola, sada je skoro 1.366 lira. To je rast od neverovatnih 2.553 odsto.“

G. A. iz Izmira kaže za DW da je alkohol i za njega postao luksuz, pa u međuvremenu pravi svoju rakiju, a ponekad i vino. On se seća da je flaša rakije pre deset godina koštala 18 evra.

G. A. smatra da islamsko-konzervativna vlast upotrebljava poreski sistem kao represivni instrument kako bi liberalno stanovništvo prinudila da se odrekne konzumiranja alkoholnih pića. On dodaje da vlast tom temom deli društvo i satanizuje građane koji ne odgovaraju njihovim zamislima.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ne krije da je pobožni musliman i da odbacuje alkohol. On to često spominje i u svojim javnim govorima. Za njega je tursko nacionalno piće – ajran, pitki razblaženi slani jogurt.

Zahtevi da se smanji porez

Nakon najnovijih smrtnih slučajeva zbog trovanja alkoholom, strukovna udruženja prehrambenih i hemijskih inženjera obratili su se turskoj vladi apelom da se pooštre kontrole, ali i da se smanji porez na alkoholna pića, pošto ekstremno veliki poreski nameti nisu smanjili konzumiranje alkohola, ali su postali opasnost za javno zdravlje.

I Džagin Tan Eroglu ukazuje na to da visoke poreske stope nemaju željeni efekat smanjenja konzumiranja alkohola, već samo povećavaju broj smrtnih slučajeva.

On optužuje vlast da je njena politika zasnovana na ideološkom stavu prema kojem građani koji konzumiraju alkohol „nisu dobri građani“.

Eroglu dodaje da su neki vladini činovnici i posle aktuelnih smrtnih slučajeva predstavljali alkohol kao uzrok, ne razlikujući između ilegalne i legalne proizvodnje. Ta politika u međuvremenu ima društvene posledice. Alkohol se toči samo u liberalnijim krajevima grada, kao da u drugim krajevima ne postoji. Eroglu smatra da je vlast zapravo prouzrokovala neku vrstu kulturnog rata.

Od 2014. je u Turskoj zabranjen svaki vid reklamiranja alkohola. Proizvođači alkoholnih napitaka ne smeju više ni da budu sponzori, što je dovelo do obustavljanja nekoliko poznatih festivala. Scene ispijanja alkohola na filmu ili televiziji moraju da se zamute.

Prema zvaničnim podacima, svaki Turčin godišnje prosečno popije po dva litra alkohola. S tim što se ne zna koliko se popije ilegalnog alkohola.

Izvor: Dojče vele (DW)