Bridžet Džouns: Luda za njim, režija Majkl Moris, scenario Helen Filding, uloge Rene Zelveger, Čuitel Edžiofor, Hju Grant, Leo Vudal
Vreme neumitno leti i ne čeka nikoga. Od trećeg nastavka iz serijala o ljubavnim avanturama Bridžet Džouns prošlo je već gotovo deset godina. Mnogo toga se izdogađalo od 2016. do danas, tako da novi nastavak koji je upravo stigao pred publiku deluje okasnelo, više kao neka vrsta post festuma, nego kao organski deo priče koju ljubitelji ovog niza prate već gotovo četvrt veka. Dnevnik Bridžet Džouns (2001), prvi film iz serijala filmova rađenih po romanima Helen Filding, postao je planetarni hit i ustoličio Rene Zelveger kao jednu od vodećih holivudskih glumica ranih dvehiljaditih. Tri godine kasnije usledio je nastavak Bridžet Džouns: Na ivici razuma (2004), a onda, posle (pre)duge pauze, i treći deo: Beba Bridžet Džouns (2016). Početkom 2025. u evropske (ali, zanimljivo, ne i američke) bioskope stigao je još jedan deo o Bridžet Džouns.
Prvi film se i danas smatra jednom od esencijalnih romantičnih komedija, a šarm ovog ostvarenja u režiji Šeron Mekgvajer i danas nije izbledeo. Nastavak u režiji Biban Kidron bio je usiljen i nije tako dobro ostario kao prvi film, dok je Mekgvajerova režirala i treći deo koji je, praktično, prešao iz rom-koma u film nostalgije i (uglavnom) uspešno zaokružio izvornu trilogiju koja je u svojoj konačnici donela ono što se od jedne romanse i očekuje: Bridžet Džouns se posle brojnih peripetija udala za Marka Darsija (Kolin Firt) i rodila mu sina. Njihova priča se, na taj način, srećno okončala, što je ona što su čitaoci/gledaoci sve vreme i priželjkovali: srećan kraj. Ali! Kako onda, kada je sve srećno okončano, osmisliti i napisati nastavak? Bridžet Džouns: Luda za njim (Bridget Jones: Mad About The Boy) četvrti je i (tako kažu i obećavaju) završni deo ovog hit-serijala. Da li je uopšte bilo potreba za njim? I da, i ne. Zavisi iz koje perspektive se gleda.
Luda za njim je prvi film iz niza koji je režirao muškarac, Majkl Moris, iskusni pozorišni i televizijski reditelj koji je pre tri godine skrenuo pažnju svojim rediteljskim debijem, dramom Za Lesli koja je, potpuno neočekivano, glavnoj glumici Andreji Rajzborou donela nominaciju za Oskara. Moris zna da režira i to nije problem, ali scenario novog filma svako malo varniči. Fildingova je po svojim romanima pisala scenario za sva četiri dela, ali je često menjala saradnike. Ričard Kurtis (Četiri venčanja i sahrana, U stvari ljubav) više nije deo scenarističkog tima i to ostavlja trag, jer Den Mazer i Ebi Morgan, uz sve svoje umeće, ne uspevaju da ponude predložak koji se po kompaktnosti i vrcavosti ne može meriti sa prvim delom, pa čak ni sa trećim. Doduše, njima u odbranu, Helen Filding je tu sama napravila krupan problem: odlučila je da rizikuje i “ubila” je Darsija (što je, naravno, razjarilo njegove brojne poklonice), te Bridžet ponovo gurnula u potragu za ljubavlju. Ona je zapravo uradila jedino (ili gotovo jedino) što je mogla kako bi serijal nastavila. Darsi, ma koliko bio voljen, morao je biti “uklonjen” kako bi se otvorio prostor za nove ljubavne peripetije naše junakinje. Ova radikalna odluka je otvorila vrata za nove zaplete, ali je ujedno i promenila ton priče.
Naša junakinja je, prema tome, u filmu Bridžet Džouns; Luda za njim ponovo sama: ona je udovica već četiri godine, nakon što je njen voljeni Mark ubijen u humanitarnoj misiji u Sudanu (ovaj krupni događaj je predočen diskretno i bez detalja, mada, ma koliko scenaristi pazili, ostavlja trag na tok priče, učinivši je najmračnijim delom serijala koji je, pre svega, poznat po humoru i lepršavosti). Mučena Bridžet je sada samohrana majka devetogodišnjeg Bilija i četvorogodišnje Mejbl koje odgaja uz povremenu pomoć svog bivšeg ljubavnika Danijela Klivera (ponovo Hju Grant, vidno ostareo). Svesna da je vreme da krene dalje, Bridžet se vraća na posao TV producentinje i, na nagovor prijatelja, polako počinje da razmišlja o muškarcima. Bridžet sreće znatno mlađeg muškarca (glumi ga Leo Vudal, do sada najpoznatiji po svojoj ulozi u drugoj sezoni Belog lotosa) i s njim započinje romansu. Ali, kako to obično biva, njihova veza se komplikuje zbog velike razlike u godnama, ali i kada Bridžet shvati da Bilijev nastavnik Skot Valaker (glumi ga Čuitel Edžiofor, nominovan za Oskara za Dvanaest godina ropstva) gaji prema njoj osećanja.
Ljuda za njim je do sada najsubevzivniji deo serijala jer najoštrije skreće iz okvira postulata romantične komedije, pa makar i samo u svom prvom činu. U pitanju je film koji nije snimljen sa namerom da privuče novu publiku već da postojećim poštovaocima Bridžet Džouns podari još jednu priliku za susret sa junakinjom koju su zavoleli. Svi smo sada znatno stariji i umorniji nego pre četvrt veka, pa tako i naša Bridžet, ali je utešno da neke stvari ostaju nepromenjene. Nakon što pregrmimo uvodonih petnaestak minuta, Luda za njim postaje pitak film, bez većeg grča, sasvim prijatan i uglavnom u okvirima očekivanog i poznatog, sa nekoliko strateški raspoređenih iznenađenja koje će, verujem, prodrmati brojne poklonike ovog dugovečnog serijala. U pitanju je gorko-sladak ponovni susret koji nas još jednom podseća da “srećni krajevi” postoje samo na filmu, a i to pod uslovom da film ne dobije nastavak.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
