Slavija, Autokomanda, Novi Sad, a od juče i Kragujevac, bili su uporišta najvećih studentskih protesta koji su do sada održani. Koji su dalji planovi studenata i kuda vodi ova pobuna
Dok se još sumiraju utiske studentskog protesta pod nazivom “Sretnimo se na Sretenje”, koji je održan u Kragujevcu, nameće se pitanje: Šta dalje?
Neki od studenata su nagovestili da bi naredni veliki skup mogao biti već 1. marta u Nišu, ali da će o tome glasati studentski plenumi. Time bi se zaokružila celina, jer bi svaki od četiri najveća srpska grada imao prilike da ugosti studente iz cele Srbije.
Tektonske promene trenutno potresaju političku scenu Srbije, koja ovakvu krizu nije doživela od 2000. godine.
Vlast na studentske zahteve ne reaguje, već svoju retoriku okreće u nekom drugom smeru, optužujući studente za zavere, spletke i planove o otcepljenju Vojvodine.
Na Sretenje, 15. februara 2025. godine, aklamacijom je doneta Dekleracija o Vojvodini. Studentski zahtevi, navodno ispunjeni, suštinski stoje u mestu.
Za to vreme, parlamentarna opozicija se skromno oglašava, a i kada to urade – ne pokazuju naročite napore da iznesu konkretan plan, dok se deo studenata, iz svojih razloga i uverenja, ograđuje od njih.
Emotivno hodočašće i preokret
Profesor na Fakultetu političkih nauka Nikola Jović studentski marš do Kragujevca doživljava kao višeslojni događaj, koji ima dve ključne komponente.
”Protest u Kragujevcu je kao i protest u Novom Sadu imao dve komponente. Jedna je sam protestni dan, a druga emotivna razmena sa stanovnicima na putu do Kragujevca, odnosno Novog Sada. Ovo vrednosno hodočašće možda ima i veći značaj od samog protestnog dana. Ono širi optimizam i veru da je bolje i pravednije društvo moguće”, smatra Jović.
Upitan da prokomentariše koja su njegova dalja očekivanja u vezi studentskih protesta, Jović kaže da
će se u narednim nedeljama pritisak studenata u blokadi, udružen sa drugim društvenim grupama, intenzivirati i dobiti nove kreativne elemente. Ili rečnikom protesta, da će još jače „pumpati“.
“Do sada su studenti u blokadi strateški dobro osmišljavali akcije i još bolje ih sprovodili čime su vlast naterali na reaktivno delovanje. Vlast očigledno nema način da ispuni zahteve studenata, a da se ne uruši, tako da će intenziviranje društvenog pritiska voditi vlast u dalju defanzivu koja je do sada bila neuspešna. Deluje da se krećemo ka tački preokreta”.
Ključna sednica Skupštine
U međuvremenu, ostavka premijera Vučevića već skoro tri nedelje sakuplja prašinu, jer nije održana sednica Skupštine Srbije na kojoj bi ostavka i pad Vlade bili konstatovani. Samim tim, Vlada još nije tehnička.
Politički analitičar Zoran Stojiljković narednih 15-20 dana smatra ključnim za dalji razvoj, već davno zamršene i komplikovane političke situacije.
“Očekujem da će u tom periodu biti pokušaja da se sazove Skupština i da se ostavka konstatuje. Videćemo koja će bitu reakcija opozicije i u kojoj će meri ona učestvovati na toj sednici. Sve zavisi i od toga šta bude bio dogovoreno kao dnevni red. Vlast će sigurno pokušati da razvodni situaciju raznim odlukama i zakonima, kako bi zataškala pitanje krize vlasti i otvaranje pitanja nepoverenja predsednici Skupštine”, objašnjava.
Gandijevska borba studenata
Stvari su već otišle daleko, a vlast je zahvatila terminalna kriza, koja se ne može rešiti njihovim starim obrascima. Studentski napori su prevazišli svoj očekivani domen i prelili su se u opšti narodni bunt.
“Imajući u vidu širinu podrške koju uživaju, vidimo da ovo više nisu protesti samo mladog dela društva. Nijedan medijski pritisak više ne može ovu pobunu da učini nevidljivom”.
Sremska Mitrovica i Kragujevac su, kako kaže, bili slika i prilika dve različite političke kulture.
“To su potpuno različiti načini organizovanja. Jedan je privođenje ljudi iz Srbije i BiH, a drugi je prikaz gandijevskih napora studenata koje podržavaju stotine hiljada ljudi. Demokratija se mora resetovati, samo još ne znamo u kom obliku”, zaključuje politikolog.
Novi protest u Nišu
Studenti i dalje vredno rade. Energija je ostala na istom nivou, a na društvenim mrežama već kruži tizer najave novog protesta, a komentari i poruke podrške studentima ne prestaju da pristižu.
Tada bi trebalo da bude najavljen i novi veliki protest, koji je planirano da bude održan 1. marta u Nišu.
Studenti ETF-a su podeliliu šaljivu objavu na mrežama, koja takođe najavljuje ovaj protest.
Nadovezali su se na to što su studenti do sada pešačili do protesta u Novom Sadu i Kragujevcu.
Time bi Niš bio četvrti veliki grad u Srbiji u kom će se okupiti ljudi iz čitave zemlje.
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
Udruženje tužilaca Srbije podržalo je Komisiju Vrhovnog javnog tužilaštva posle objavljivanja njenog prvog izveštaja o radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Traži pravovremen i odlučan odgovor nadležnih organa i utvrđivanje odgovornosti.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
