Naprednjačka vlast je do temelja razorila Srbiju, njene institucije i društvo, odavno je to opšte mesto. Svesni su toga svi, osim hipnotisanih zombija sa ružičastom flekom na mestu racija.
Postoji izvesna razlika u načinu naprednjačke vladavine u raznim gradovima i opštinama, premda je svugde izbrisana granica između politike, policije, institucija i kriminala.
U oštroj konkurenciji, Novi Sad je izgleda najgore prošao. Od 2012. godine, kada su naprednjaci na vlast došli nasilnim putem koji se deminutivno zvao „upodobljavanje lokalnih vlasti republičkoj“, u glavnom gradu Vojvodine vršena je kontinuirana negativna selekcija. Pokazalo se da od goreg može biti samo gore, i još gore.
Andrej i Zvonko
Zašto je to tako? Novi Sad je prepoznat kao zlatna koka naprednjačkog režima, on je ubrzo predat u ruke organizacijama koje su vodili, što zajedno, što odvojeno, kontroverzni Andrej Vučić i Zvonko Veselinović.
Njihove parapolitičke i paravojne grupacije imale su cilj da iz ovog grada, za naše uslove bogatog, izvuku što više sredstava za stranku i lične slamarice.
Naprednjački političari, na čelu sa bivšim premijerom Milošem Vučevićem, tragikomičnom osobom koju je politički cunami izbacio na površinu, služili su da bez pogovora potpisuju odluke koje su donete po podzemnim ćumezima.
Bili su dobro plaćeni fikusi. Dva načelnika novosadske policije su u međuvremenu uhapšena u „restrukturiranju“ moći u gradu. A to „restrukturiranje“ su, prema zlim glasinama, neki „viđeniji“ kriminalci platili životom.
Sve zablude
Bilo je fakat 2012. godine, i tih godina, među naprednjacima i njihovim podržavaocima onih koji su izistinski verovali da je cilj „vučićevaca“ da uvedu nekakav red u državi, te da nas promptno dostave u zajednicu evropskih naroda. Ljudi veruju i u karakondžule i vampire, šta ćeš.
Postoji ozbiljan broj građanski orijentisanih uticajnika u Novom Sadu koji su se našli u strukturama njihove vlasti. I koji su donedavno ćutali.
Dugogodišnji partner za lešenje grada bila je Liga socijaldemokrata Vojvodine i razne organizacije za nju vezane. Sve je to umanjivalo kontrolu i kritiku kriminalne vlasti koja se potpuno razmahala u uverenju da svakoga može kupiti. Opoziciono delovanje tučeno je sleva i zdesna.
Oni koji su živeli u zabludi da naprednjaci mogu nešto dobro učiniti za grad i zemlju polako su izlazili iz stranke ili su se demobilisali. Uglavnom su pritom ćutali, jer su brzo skontali s kim imaju posla.
Kriminal, koliko god moćan, ima međutim u sebi samorazarajuću karakteristiku – pohlepu. Nikada mu nije dosta. Ubrzo su najmoćniji hteli za sebe sve ili skoro sve. Drugima ostavljali mrvice.
Iz interesnih krugova ispadali su koalicioni partneri i podržavaoci sa strane, a i unutar stranke su se dešavali ozbiljni, strastveni sukobi, koji su se završili odstranjenjem iz stranke tzv. Mirovićevih ljudi.
Ostao je samo kriminal
Na kraju su se sve diferencijacije završile tako da su u stranci ostali samo ljudi iz kriminalnog miljea, i nešto onih koji imaju posao u javnim službama.
Da neko napravi spisak osoba odranije poznatih organima gonjenja, od klinaca do višedecenijskih gangstera, spisak bi se 90 odsto poklopio sa listom stranačkih aktivista.
Mračni klinci sa kapuljačama, dileri, narkomani, probisveti i glupanderi izlaze dugo već iz stranačkih prostorija naoružani palicama, bojama kojim grad prekrečavaju ili plakatima kojim targetiraju političke protivnike.
Stoga nije neočekivano to što se desilo u noći na utorak, taj kukavički napad na studente, koji je rezultirao time da je jedna studentkinja ozbiljno povređena. Ljudi iz stranke tukli su je palicama dok je ležala na zemlji.
A šta su bitange mogli drugo da skontaju nego da je to rešenje za proteste koji ugrožavaju i njihovu poziciju? U pitanju su radikalni kriminalci na steroidima. Nada je da će ih policija, i pored svega, do objavljivanja ovog teksta otkriti i uhapsiti.
Ne znamo da li je befel ili odobrenje za ovu naprednjačku „akciju“ došao iz vrha stranke i države. Možemo samo da nagađamo. Verovatno nije, sudeći po ostavkama premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, kojima je ovo nasilje bilo povod.
No, kako god bilo, čak i da zaista nisu naredili i odobrili ovaj napad, čak i ako su istinski revoltirani i besni zbog njega – ostavke ih nikako ne izvinjavaju.
Oni moraju u najmanju ruku da odgovaraju zbog toga što su učestvovali u stvaranju čudovišta koje se, moguće, otrglo kontroli. Kao što moraju da odgovaraju i zbog toga što su potpuno uništili jedan nekada lep, komotan i human grad, pretvorivši ga u metastaziranu kasabu, stecište kriminala i najgoreg ljudskog ološa.
Zna se ko je na vrhu lanca odgovornosti, takođe.
