Režim Aleksandra Vučića čini sve ne bi li skrenuo pažnju sa studentskih protesta i blokada fakulteta. Najnovije u nizu zamajavanja javnosti je iz naftalina izučen „savetodavni referendum o poverenju predsedniku države“.
Pre ovoga bilo je reči o „blokladnim kuharicima“, pokušaju hrvatske obaveštajne službe da destabilizuje Srbiju, stranim agencijama koje plaćaju studente, stanovima za studente maltene za džabe, „vojvođanskoj separatističkoj platformi“…
Predsednik Srbije se više ne skida sa TV ekrana, njegovi nastupi u kojima ispucava sve te teze deluju pomalo ofucano, a malo patetično.
U obraćanjima svom biračkom telu opredelio se za skromnu garderobu – rolke i džemperiće neupadljivih, skoro ispranih boja.
Stanovi za mlade
Dok su mu studenti pod prozorom kabineta na Andrićevom vencu pevali „Izađi mala!“, Vučić je najavio državni program namenjen mladima za kupovinu prve nekretnine.
Prvo je obećao da mladima neće biti potrebno uobičajeno učešće od 20 odsto, već da će za stan od 48 kvadratnih metara vredan 75.000 evra biti dovoljno učešće od samo 2250 evra.
Narednog dana je i to učešće od 2250 evra smanjio je na 1000 evra, a zatim, za manje od 48 sati od prve najave, tih 1000 evra zamenio je još manjim učešćem od samo 750 evra ili jedan odsto vrednosti stana.
Taj program bi prema najavama u februaru trebalo da bude upućen u skupštinsku proceduru i da počne da se primenjuje od marta. Namenjen je mladima od 20 do 35 godina, a maksimalna vrednost nekretnine je 100.000 evra.
Program je vredan 400 miliona evra, a za taj novac obezbediće se navodno 5500 stambenih jedinica, što znači da će, ako projekat bude usvojen i realizovan samo 5500 mladih moći da ima koristi od njega.
Stan od 48 kvadratnih metara za 75.000 evra gotovo nigde ne može da se kupi u Srbiji, jer bi to značilo da je cena kvadratnog metra oko 1560 evra. Prosečna cena kvadrata u prvoj polovini 2024. godine u celoj Srbiji bila je 1767 evra, od čega u Novom Sadu 1970 evra, a u Beogradu čak 2450 evra.
Secesija Vojvodine
Režimu je tragedija u Novom Sadu u početku bila ogroman problem i zbog toga što su poslovično suzdržani Novosađani reagovali na nju neuobičajeno angažovano i u nezapamćeno velikom broju izašli na ulice.
Zato ga je veličanstvena i tiha, ali odlučna pobuna Novosađana zaprepastila, a pomalo i uplašila, jer nije baš prijatno slušati tišinu tolikih ljudi za koje znaš da te smatraju odgovornim za ono što mnogi od njih smatraju „državnim ubistvom“.
Kao i 1988. godine, kada je Slobodan Milošević ubedio Srbe iz centralne Srbije i sa Kosova i Metohije da Srbi iz Vojvodine jedva čekaju da se otcepe, i Vučić je zaigrao na tu kartu, s očiglednom nadom da će „rodoljubi“ protiv „secesionista“ ovog puta potegnuti nešto jače od čaša jogurta.
Pošto je Vučić nebrojeno puta dokazao da je prozorljiv, to je dokazao i po pitanju takozvane „Vojvođanske platforme“, koja od pre nekoliko dana nije takozvana, već stvarna, i koja se na svom zvaničnom sajtu bavi samo jednom temom od koje se svakom pravom „patrioti“ diže kosa na glavi: „Ruke su vam krvave! Odgovaraćete! To je jedina vojvođanska platforma, kao i celog društva u Srbiji“.
Savetodavni referendum
Najnovija eskivaža je savetodavni referendum, koji je već bio najavljivan u jeku protesta protiv kopanja litijuma, a koji je nekolicina pravnika ocenila „neustvanim“.
Bio je to odgvor na istraživanje javnog mnjenja organoizacije CRTA koje je pokazalo da preko 60 odsto građana podrđžava studentske proteste.
Mandat predsednika Republike prestaje kad mu istekne mandat, ostavkom ili razrešenjem, predviđeno je Ustavom Republike Srbije.
Odluka o razrešenju predsednika Republike Srbije donosi se u Narodnoj skupštini ukoliko se smatra da je povredio Ustav, navedeno je u Zakonu o predsedniku Republike.
„Po toj proceduri, najmanje trećina narodnih poslanika pokreće proceduru razrešenja predsednika, samo ako postoji sumnja da je predsednik prekršio Ustav Republike Srbije. Ustavni sud onda odlučuje o tome da li je predsednik prekršio Ustav, a ako odluči da jeste, onda se procedura vraća u Narodnu skupštinu, gde najmanje dve trećine poslanika može da razreši predsednika“, naveo je za „Vreme“ Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.