Foto: Pexel
Iako su lideri reprezentativnih sidnikata prosvetnih radnika saopštili da su se dogovorili sa predstavnicima vlasti, malo je reći da je na terenu među nastavnicima nastao opšti haos. Neki su zadovoljni što su dobili povećanje plata i nastavljaju posao, dok drugi takođe nastavljaju - ali da štrajkuju
Bolja plata, lakši rad u školi, ali i stid da ne izdaju studente i bivše đake – mnogo je toga na tasu kada prosvetni radnici odlučuju da li će u ponedeljak (20. januara) držati časove u školama.
Sonja će u ponedeljak otići na radno mesto u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, ali neće držati nastavu.
„Nisam ni u jednom sindikatu, kao ni većina nastavnika iz moje škole, ali smo mi glasali na nivou škole i izglasali da nastavljamo štrajk“, kaže Sonja, čije je ime promenjeno, za „Vreme“.
„Samo napred, ljudi”
Nju je, objašnjava, „sramota“ da počne da drži časove u trenutku kada je u zemlji ovakva situacija.
„Ta deca u blokadama fakulteta, to su naši bivši đaci“, kaže i dodaje da ju je veoma pozitivno iznenadilo što je na svakom koraku dobila podršku roditelja. Masovno su joj slali poruke preko telefona, poput – „samo napred ljudi“.
Sonja kaže da su mnoge škole u Beogradu odlučile da nastave sa štrajkom.
Sudar četiri sindikata
Ipak, njena koleginica Ivana, koja takođe nije želela da joj pravo ime bude objavljeno, kaže za „Vreme“ da misli „da se vrhovi sindikata stvarno bore za prava i da nije u redu dizati hajku na njih“.
Ipak, dodaje da je „zbunjuje objava njenog sindikata“.
„Mi smo zapravo još u procesu odlučivanja i neizvesno je kakvu ćemo odluku doneti. Veliki je problem što se sudaraju četiri sindikata“, dodaje Ivana.
Šta je dogovoreno sa državom
Vlada Srbije je u utorak (13. januara) dogovorila sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika da obustave štrajk, ali samo da bi nastavili pregovore.
Načelno je dogovoreno da nastavnici dobiju dva povećanja na plate od pet odsto tokom 2025. godine, uz povećanje od 11 odsto u januaru 2025. i još sedam odsto u januaru 2026.
„Mi nismo ništa obustavili, samo smo stavili zapetu na štrajk, dok nam ne ispune sve uslove“, kaže za „Vreme“ Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Prosvetari su, na početku štrajka, zahtevali da se plate odmah izjednače sa republičkim prosekom. Ipak, dok ova povećanja stupe na snagu, prosečna plata će ponovo biti veća, a Marjanović kaže da će im „statistika bežati svakih nekoliko meseci i da je država obećala da će izjednačiti prosečnu platu u zemlji sa njihovom u naredne tri godine“.
On objašnjava da su sindikati ipak ove pregovore u Vladi Srbije doživeli kao ozbiljnije jer je Vlada imenovala ministre da pregovaraju sa njima.
„Mi ćemo u ponedeljak biti na radnim mestima i držati časove, ako i Vlada ispuni svoj posao i usvoji ovo što su obećali“, kaže Marjanović.
Iks faktor – studenti
Nepoznata u ovoj jednačini prosvetnih radnika i države ipak su – studenti.
Da oni nisu digli državu na noge i blokirali fakultete, pitanje je da li bi vlast uopšte popustila pred zahtevima nastavnika, pošto ih je mesecima odbijala.
Nakon odluke predvodnika sindikata da „stave zapetu na štrajk” društvene mreže su esplodirale. Mnogi su šokirani njihovom odlukom da se dogovore sa državom.
Моја супруга, после сусрета синдиката са Вучићем! То се тако ради!!!!! pic.twitter.com/Vq5BtyOXQ5
— Senna (@goran_vasojevic) January 14, 2025
Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da ga vređa što su sindikalci odjednom postali izdajnici.
„Situacija jeste delikatna, tako da nam verovatno jesu sada ponudili ovo u specifičnom trenutku“, dodaje on. „Ja ne ulazim u razlog zašto baš sada.“
Izdajnici ili pragmatičari?
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije tvrdi da su oni anketirali članstvo da li je za prestanak štrajka, pa „svaki grad i škola pojedinačno zauzeli stav“.
A sistem je takav da jedan predstavnik sindikata ide na 800 članova, pa je 29 ljudi iz Srbije predstavljalo volju kolega.
„Naravno da postoje nezadovljni, ali nije presudilo za jedan ili dva glasa da obustavimo štrajk, skoro duplo više ljudi je glasalo da nastavimo da radimo“, kaže Marjanović.
Da li su svi dobili priliku da se izjasne?
Ipak, mnogi nastavnici na društvenim mrežama pišu da ih niko iz sindkata nije pitao za mišljenje o nastavku štrajka, iako su članovi.
Nas u Sremu niko nista nije pitao , predsednica sindikata u mojoj školi sa nama komunicira preko viber grupe i kaze da nije dobila instrukcije šta da radi. Ma marš !
— Nataša (@natasa_zec) January 15, 2025
Dušan Kokota iz „nereprezentativnog“ Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji nije učestvovao u pregovorima sa Vladom, tvrdi za „Vreme“ da „gradovi poput Čačka, Kragujevca, dela Beograda, celog Banata nisu glasali za dogovor sa državom“.
„Mislim da su ova četiri sindikata malo isfingirala podatke“, dodaje on. „Ne znam što nisu direktno pitali svakog člana, svakom se pošalje poruka i za 24 sata dobijete podatke. Nema šta predstavnici po gradovima da javljaju.“
Kokota kaže da je u svakom slučaju za ponedeljak u 11 sati zakazan protest prosvetnih radnika na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Svaka škola za sebe?
Ovaj sistem ankete članova sindikata potvrđuje i Sonja, koja kaže da su u njenoj školi, preko zajedničke grupe, nastavnici veoma jednostano glasali da li su za štrajk ili ne i da se ispostavilo da je više od polovine glasalo da se ne radi 20. januara.
Prijatelji Gimnazija Stevan Sremac Nis nastavlja sa strajkom,danas je izglasano sa cak 47 za i 1 protiv👏👏👏 @BiljanaLuki @MiranPogacar @stimac15 @protivdictature @petarmarian1212 pic.twitter.com/L85Npzf9sH
— CrniMilan (@crni_milan) January 14, 2025
U Sonjinoj školi ima oko 100 nastavnika, od kojih je gotovo polovina u sindikatu koji nije reprezenativan. Kaže i da je oko 10 nastavnika u reprezentativnim sindikatima, iako oni o svom članstvu ne govore.
„Kako god su nastavnici raspoređeni po sindikatima, mi smo se dogovorili da nećemo držati časove“, dodaje ona i kaže da će većina ići na protest u centru Beograda.
Gotovo 90 odsto mladih u Srbiji sa pravom glasa izašlo bi na izbore kada bi oni bili održani naredne nedelje. Njih čak 85 odsto podržava studentski pokret
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. Ovog leta, to je jako pogodilo i Srbiju, piše „Vreme“ u novom broju
Ispred Narodne opservatorije okupilo se više desetina građana koji su u koloni naizmenično ulazili u objekat odakle su mogli da posmatraju delimično pomračenje sunca
Članovi ekološkog udruženja Ekomorf upozoravaju da nelegalno zidanje na Milićevom brdu ne prestaje, kao i da se Vila Višnja sazidana pre tri godine na državnom zemljištu, sada prodaje
Sistem mnogo lakše prepoznaje mladog čoveka kada je već postao maloletni učinilac krivičnog dela nego kada je još samo mlada osoba u ozbiljnom riziku
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
