Tek što je uvedeno, dvojnom državljanstvu već preti giljotina posle izbora. To bi bio težak udarac za stotine hiljada ljudi iz Srbije i komšiluka koji već dugo žive u Nemačkoj
Zakon koji omogućava lakše dobijanje nemačkog državljanstva na snazi je tek pola godine, ali bi ubrzo mogao da ode u istoriju. To jest, ukoliko Demohrišćani posle izbora urade ono što obećavaju i ukinu dvojno državljanstvo.
To bi bila muka za stotine hiljada gastarbajtera iz Srbije i komšiluka koji su se nadali nemačkom pasošu. Evo o čemu se radi:
Otkud sada frka?
Fridrih Merc, lider Demohrišćana i veliki favorit da postane kancelar, vodi kampanju na najvrelijoj temi u Nemačkoj ovih dana – migracijama.
Traži lakše deportacije, oduzimanje pasoša „kriminalnim“ doseljenicima i tako dalje.
Merc i njegova stranka su iz opozicije prošle godine dizali dževu kada je vladajuća koalicija omogućila lakše dobijanje pasoša i dvojno državljanstvo, govoreći da je u pitanju davanje državljanstva „u bescenje“.
Jedno od Mercovih obećanja je da će ukinuti taj zakon.
Kakve su šanse da to stvarno uradi?
Teško je reći. Jer, Demohrišćani će gotovo sigurno dobiti prevremene izbore 23. februara pošto u anketama ubedljivo vode sa oko 30 odsto glasova. Ali, pitanje je sa kime će u koaliciju.
Male su šanse da se odvaže na saradnju sa desničarskom Alternativom za Nemačku koja je oštra protivnica migracija.
A ukoliko kao mlađe partnere uzmu Socijaldemokrate ili Zelene, onda je pitanje da li će ovi pristati da menjaju zakon koji su tek doneli u okviru odlazeće Vlade.
Inače, vlada socijaldemokrate Olafa Šolca raspala se zbog sukoba njegove stranke i Zelenih sa Liberalima. Zato se i ide na prevremene izbore.
Šta kaže sadašnji zakon?
Prema zakonu koji je stupio na snagu u junu 2024. godine, nemačko državljanstvo može se zatražiti posle pet godina stalnog boravka i plaćanja poreza u Nemačkoj. Ranije je bilo potrebno osam godina.
Ukoliko došljak pokaže poseban napor u integraciji, može tražiti državljanstvo već posle tri godine.
Generacija starih gastarbajtera, koji su se doselili pre 1974. godine, pri tome ne mora da dokazuje ni znanje nemačkog jezika.
A dvojno državljanstvo?
Novim pravilima konačno je omogućeno dvojno državljanstvo. Ono je ranije bilo dostupno samo državljanima drugih članica EU kao i nekim posebnim slučajevima.
Recimo, državljanima Maroka jer njihova zemlja ne dozvoljava otpust iz državljanstva.
Svi ostali, recimo srpski građani, morali su da se odreknu izvornog državljanstva da bi stekli nemačko što kod mnogih nije dolazilo u obzir.
Recimo, većina od oko 250.000 srpskih građana koji legalno žive u Nemačkoj odavno ima pravo da traži nemačko državljanstvo. No, 2022. godine je to učinilo manje od 2.000 njih.
Što ne konkurišu sad odmah?
Novi zakon je stupio na snagu posle mnogo natezanja tek u junu 2024. godine. Tada je krenula navala koju slabo digitalizovana nemačka birokratija ne ume da savlada.
Govori se o oko 50 do 100 odsto zahteva više nego inače. Uredi za strance su beznadežno preopterećeni te vreme čekanja na termin ponegde dostiže bizarne tri ili četiri godine.
A ako ti onda „fali jedan papir“, onda se čeka još.
Pitanje od milion dolara je šta će biti sa ljudima koji su već pokrenuli proceduru i prikupili dokumente, ukoliko Demohrišćani zbilja ukinu zakon. Mnogi pravnici očekuju u tom slučaju talas tužbi protiv države.
Šta će nekome nemački pasoš?
Odlazeća Vlada je htela da učini Nemačku atraktivnijom za useljavanje jer zemlji hronično nedostaje radne snage.
No, iz perspektive građanina – skoro sve se može i sa stalnom boravišnom dozvolom, uz tri bitna izuzetka.
Bez pasoša nema glasanja na izborima. Diskriminacija je dvostruka – oni sa pasošem neke druge zemlje EU, recimo Hrvatske ili Portugalije, uglavnom smeju da glasaju barem na lokalnim izborima.
Drugo, nemački pasoš je jedan od „najjačih“ na svetu pošto se bez vize može putovati u 192 države ili teritorije.
I treće, za mnoge najvažnije, stalna boravišna dozvola nije baš stalna. Jer, ukoliko neko odjavi adresu u Nemačkoj na duže od šest meseci, onda gubi dozvolu boravka.
Ako stekne državljanstvo, onda se naravno uvek može vratiti u Nemačku.
Predizborna kampanja u Mađarskoj bila je usijana, a velika je nada da bi na izborima u nedelju 12. aprila mogla da se okonča era Viktora Orbana koja traje već 16 godina
Izbori u Mađarskoj, zakazani za 12. april, se bliže. Beograd sa nestrpljenjem prati – Orbanov poraz mogao bi uticati na spoljnopolitički položaj Srbije
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Malanija Tramp negirala je da je ikada imala veze sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Pozvala je Kongres da održi javna saslušanja na kojima bi njegove žrtve mogle da svedoče
Uprkos primirju, nastavljeni su napadi na Bliskom istoku, a čeka se i nastavak pregovora
Donald Tramp ne samo da nije uspeo da natera Teheran na kapitulaciju, već su Sjedinjene Američke Države pogoršale svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednici Izrael i Rusija. Za sada
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
