U nastavku pokušaja da se obustavi pad rejtinga i da se pokvari slika o studentima u Srbiji, Aleksandar Vučić je zaveo radikalnu TV diktaturu: on se sada “objavljuje” svakog božjeg dana, bez prekida i zastajkivanja, samo menja kanale sa nacionalnom frekvencijom.
Čini se da je najveći izazov – kako obući Aleksandra Vučića. Naime, on je sada osvakodnevio svoja javna obraćanja pa ga je sramota da se pojavljuje uvek u istom administrativnom izdanju. Zato su se njegovi saradnici iz PR tima potrudili da zimski ambijent osveže novim rolkama i novim sakoima u novim bojama.
Deluje da je Vučić već izgradio određeni stil: kada se sastaje “sa strancima” to su top odela, skrojena po meri, nipošto ona koje je kao mladi radikal kupovao kod “šanera”. A kada govori na “unutrašnjem planu – od vojske do sednica Vlade i TV ovaploćenja – na redu je relaksiranije izdanje – rolkice, džemeprići, farmerke i cipele bez pertli.
ZAKLINJANJE NA KRV
Pored toga, novo je i da Vučić u poslednjih desetak dana – u svim tim satima i satima TV nastupa – priča o takozvanim lojalistima, specijalnoj frakciji unutar SNS; javnost je ovo saznala poslednjeg dana 2024. godine, u nastupu na TV Prva. Tada je Vučić u odgovoru na pitanje koje mu niko nije postavio i u stanju koje su neki ocenili kao “blagu pripitost”, objavio da postoji grupa “vernih” ili “lojalista” unutar SNS i da je ranije tog dana održan njihov sastanak, o čemu je izvestio TV Informer, čiji je vlasnik Dragan J. Vučićević jedan od članove te “formacije”.
U dosta konfuznom objašnjenju, Vučić je pojasnio da lojalista danas ima oko 17000. Među njima su njegov brat Andrej i još jedan član njegove porodice, kao i funkcioneri SNS koji su se 20. decembra u Beogradu fizički sukobili sa opozicionim političarom Draganom Đilasom i ljudima iz njegove Stranke slobode i pravde.
“Ja nisam deo tog tima i uvek sam mislio da je to preterivanje. Ali su deo toga meni veoma bliski ljudi”, rekao je Vučić, govoreći o “lojalistima”.
Dodao je da su ga pre pet godina, kada su pojedini mediji objavili da postoji šansa da SNS uđe u koaliciju sa opozicionom Demokratskom strankom, ljudi iz tog kruga “opomenuli” da se protive tome. Oni su upozorili i sve one koji tako misle da je potrebno da se ide protiv toga, te da neće imati nikakvu podršku unutar stranke. Vučić je još rekao i da ih, kad god dođe krizna situacija, ni jedan od tih “lojalista” nije napustio, za razliku od mnogih drugih koji su to činili.
“Oni su tu kao čuvari vatre i ja samo pozitivno mogu da govorim o njima, osim što su pomalo ekstremni. To su uglavnom muškarci, malo je žena”, rekao je Vučić.
Ovi ljudi imaju običaj da se okupljaju “u jednoj maloj crkvi”, te da su se “krvlju zaklinjali” da nikada više neće biti saradnje sa strankama bivše vlasti. Kako je ispričao zblanutom voditelju TV Prva, ta grupa se uvek žestoko borila “protiv struja koje su dolazile iz zapadnog obaveštajnog sektora”.
“Uglavnom su oni proruski orijentisani. Kad kažem proruski, mislim na to da su za slobodnu, samostalnu Srbiju, ali ako moraju da biraju, uvek će biti više proruski, a izrazito protiv onih koji bi da sprovode obojenu revoluciju”, rekao je Vučić.
Prema Vučiću, prelomna tačka za “grupu najodanijih” bio je 3. novembar, kada su počeli protesti građana zbog smrti 15 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra. To novosadsko veče Vučić je uporedio sa 6. januarom 2021. godine u Vašingtonu, kada su Trampove pristalice pokušale da upadom u Kongres spreče dolazak Džoa Bajdena na vlast.
Ova “nova informacija” u moru starih i prežvakanih o tome kako su studenti dobri, ali su oni loši plaćeni spolja, kako su nam prosvetni radnici neophodni i kako su u pravu, ali su politički instruisani i biće svi otpušteni ako štrajkuju, kako će za mlade biti obezbeđene milionske garancije za kupovinu stana, a država će da bankrotira do 15. marta zbog neviđenih sancija prema NIS, već narednih dana u potpunosti je razvodnjena i promenjena. Od nje se manje-više odustalo i pred Božić je niko iz vlasti, pa ni Vučić, nije ponavljao.
IDEOLOG IZ BIA
Reakcije javnosti su odmah bile oštre. Ne samo predstavnici opozicije nego i ljudi koji na dnevnom nivou prate i analiziraju rad režima, osudili su postojanje “lojalista”. Oni su odmah prepoznati kao neka vrsta naprednjačke paravojne formacije, nalik na nacističke jurišne odrede u Nemačkoj tridesetih godina dvadesetog veka. Zatraženo je da deluje i javno tužilaštvo i pokrene istragu o tome kakva je to grupacija koja se zaklinje krvlju i koja je spremna da se do poslednjeg bori za očuvanje vlasti Aleksandra Vučića.
Odgovori Vučića i njegovih najbližih saradnika, poput Miloša Vučevića i Ane Brnabić, išli su u pravcu novog spina: ništa od tumačenja Vučićeve izjave nije istina, nema nikakvih jurišnih odreda, sramota je da se takve stvari govore, to su čestiti ljudi unutar partije koji ne žele “trule kompromise” sa opozicijom koja je nekada bila vlast i koja je Srbiju zavila u crno.
Malo dublji uvid mogao bi da pokaže da ova izjava, osim što je trebalo da napravi nove krugove i zamuti medijsku vodu u kojoj studentski protest dominira i tamo gde ga mnogo ne pominju – kao na RTS – ilustruje dinamiku odnosa unutar vladajuće partije, ali i nesigurnost koja se uvukla u redove te poslovno-političke strukture.
Očevidno su se javili mnogi glasovi koji su Vučića pozivali da razmisli, možda da vidi kako da se iz ove krize izađe što bezbolnije, te napravi poneki ustupak opoziciji i delu javnosti koji ga ne podržava. Naime, brojni lokalni predstavnici ove partije nisu baš u mogućnosti da prete i zastrašuju sugrađane na način na koji to Vučić neprestano radi sa nacionalnih frekvencija. Stanje pobune ili puzajuće pobune nešto je što na lokalu ljudi odlično osećaju i moguće je da je došlo do pokušaja da se šef umilostivi i sa vrha krene u smanjivanje tenzije ne bi li se i njihove pozicije sačuvale.
Vučićevo konstatno insistiranje na tome da, dok je živ, neće “dati prelaznu vladu” može samo da znači da se o tome uveliko razgovaralo na različitim nivoima i sa različitim sagovornicima – i onima unutar partije, i sa strancima, ali i na nedeljnim ručkovima sa familijom.
Nije tajna da na Vučića najveći uticaj imaju otac Anđelko i brat Andrej. Ovaj drugi sada se i pojavljuje kao vođa najradikalnije struje unutar vladajućeg režima i osoba kojoj se javno zaklinju pojedini lokalni šerifi. Vučić je svoju porodicu često koristio u razgovorima sa “strancima” da bi pokazao podeljenost u Srbiji: “Moj brat i otac su za Rusiju, a supruga za Ukrajinu, moj sin stalno ide u crkvu, a ja tek ponekad”, znao je da se požali na sastancima sa stranim izaslanicima i ambasadorima.
Dalje, analiza jezika i pojmova koje je koristio u prezentaciji svoje ultraradikalne frakcije govori o velikom uticaju jednog od šefova unutar BIA – Marka Parezanovića. On je taj status stekao upravo na priči o tzv. obojenim revolucijama. Iz onoga što objavljuju tabloidi i što govore režimlije vidi se narativ koji je Parezanović ovekovečio u doktorskoj tezi sa početka Vučićeve vladavine – “Obojene revolucije u vrtlogu prekomponovanja međunarodnih političkih odnosa”.
Dakle, kada se podvuče crta, imamo ljubitelje Kremlja, teorijski podržane iz Bezbednosno-informativne agencije, a finansijski i na svaki drugi način sa vrha države. Lojalisti nisu za potcenjivanje i ismevanje nego za zaista ozbiljnu istragu tužilaštva, jer se postavlja pitanje kakva je njihova uloga u upravljanju Srbijom. Treba ispitati i da li odluke donosi Vlada ili nekakva “Crna ruka 2 – Legat 1903”. Zaista – ko bi mogao da bude novi Apis?
Da je i ovu Vučićevu medijsku ofanzivu prekrila zbrka govori i to da oni sebe vide kao “Čuvare 3. novembra”, kada je navodno sprečen državni udar, što poistovećuju sa napadom na Kongres SAD 6. januara 2021. godine. U suštini, ispada da su se ovi lojalisti zagledali u Kjuenon pokret (Qanon movement) u SAD, koji podržava Donalda Trampa.
Kako sam Vučić često zna da kaže: “Videla žaba da se konj potkiva pa digla nogu”, ali svakodnevno nasilje članova SNS koje policija i tužilaštvo ne gone ne daje nikome pravo da se sprda sa ovakvim najavama. Naprotiv, svetla i kamere treba postaviti svuda, poput Rudija Đulijanija kada je bio gradonačelnik Njujorka pa je zahvaljući tom potezu uspeo da izađe na kraj sa bandama i kriminalom.
