Od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru - države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub, podseća Dojče vele
Na poslednjem samitu Evropske unije u Briselu niko nije pominjao godine i datume kad bi neka od država Balkana mogla u EU. Konstatovano je da su načelno za to, ali isti su problemi – pa su iz godine u godinu iste i izjave. I tako je već više od 20 godina.
Kako podseća Dojče vele, od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru – države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub.
Konstatuje se da je učlanjenje u EU do sada uspelo jedino Hrvatskoj 2013. godine, dok ostalih šest zemalja – Srbija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija– već godinama rade na tome da dobiju konkretan datum za ulazak u EU.
„Sada taj proces moramo sasvim novim tempom dovesti do kraja, tako da perspektiva pridruživanja postane i stvarni ulazak“, izjavio je odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc u Briselu u sredu.
Tamo se svake godine održava EU samit o Zapadnom Balkanu. Šolc to nije rekao prvi put. Još pre dve godine govorio je o ubrzanju tempa, ukazuje se u tekstu Dojče velea.
Raste nestrpljenje
Nemački servis predočava da se iz perspektive političara tih zemalja – malo toga se do sada dogodilo po pitanju ubrzanja procesa.
Podseća se da je albanski premijer Edi Rama proces pridruživanja nazivao nepravednim ili čak neurotičnim. Licemernim taj albanski političar smatra to što se Ukrajina i s njom Moldavija ubrzano vode ka EU kako bi se poslao geopolitički signal u borbi protiv ruskog agresora.
Ali, kako se navodi u tekstu, Edi Rama se stoga nada u novu EU visoku predstavnicu Kaju Kalas iz Estonije. On veruje da će se ona sigurno zalagati za Zapadni Balkan.
Evropska unija nije zatvorena
Različita su mišljenja unutar Evropske unije o tome koliko brzo koja zemlja Zapadnog Balkana treba da bude primljena. Austrija, koja neguje tesne istorijske veze s Balkanom, osnovala je jednu „grupu prijatelja“ za šest kandidata, predočava DW.
U drugim zemljama koje su udaljenije od Balkana, na primer Irskoj ili Španiji, zalaganje za ove zemlje nije veliko. Španija, kao i nekoliko drugih zemalja EU, do danas nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
Taj sukob Srbije i Kosova, uprkos naporima EU, nije rešen. Naprotiv, delimično nasilni konflikti i teroristički napadi ozbiljno opterećuju odnose Srbije i Kosova. Sve to blokira i napredak u procesu pridruživanja EU, konstatuje DW.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani se tokom samita u Briselu požalila što se Srbiji priznaje napredak u procesu, iako je spoljnopolitički povezana s Rusijom.
Kosovo je, s druge strane, istakla je Osmani, sprovelo sve reforme i ispunilo zahteve EU, te je potpuno usklađeno s politikom EU prema Ukrajini. „Mi smo najviše proevropski usmerena zemlja sveta, ali naš zahtev za pridruživanje je nestao u nekoj fioci u Briselu“, kazala je predsednica Kosova.
Bez datuma
Bivši predsednik Saveta EU Šarl Mišel je tokom poslednjeg samita EU i zemalja Zapadnog Balkana još govorio o 2030. godini kao mogućem datumu za naredna pridruživanja.
Njegov naslednik Antonio Košta tu godinu nije ponovio. „Na samitu se nije radilo o detaljima vezanim za proširenje“, rekao je on. Više se radilo o opštim strateškim pitanjima, dodao je Košta: „Primetili smo frustraciju u regionu. Ali sada imamo novi trenutak.“
Pre nego što budu mogući konkretni koraci, Evropska unija prvo mora sama da bude spremna za prijem novih članica, zaključuje Dojče vele.
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
