Od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru - države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub, podseća Dojče vele
Na poslednjem samitu Evropske unije u Briselu niko nije pominjao godine i datume kad bi neka od država Balkana mogla u EU. Konstatovano je da su načelno za to, ali isti su problemi – pa su iz godine u godinu iste i izjave. I tako je već više od 20 godina.
Kako podseća Dojče vele, od samita u grčkom Solunu 2003. godine Evropska unija, koja se u međuvremenu sastoji od 27 zemalja članica, ponavlja mantru – države Zapadnog Balkana deo su Evrope i treba da budu primljene u evropski klub.
Konstatuje se da je učlanjenje u EU do sada uspelo jedino Hrvatskoj 2013. godine, dok ostalih šest zemalja – Srbija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija– već godinama rade na tome da dobiju konkretan datum za ulazak u EU.
„Sada taj proces moramo sasvim novim tempom dovesti do kraja, tako da perspektiva pridruživanja postane i stvarni ulazak“, izjavio je odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc u Briselu u sredu.
Tamo se svake godine održava EU samit o Zapadnom Balkanu. Šolc to nije rekao prvi put. Još pre dve godine govorio je o ubrzanju tempa, ukazuje se u tekstu Dojče velea.
Raste nestrpljenje
Nemački servis predočava da se iz perspektive političara tih zemalja – malo toga se do sada dogodilo po pitanju ubrzanja procesa.
Podseća se da je albanski premijer Edi Rama proces pridruživanja nazivao nepravednim ili čak neurotičnim. Licemernim taj albanski političar smatra to što se Ukrajina i s njom Moldavija ubrzano vode ka EU kako bi se poslao geopolitički signal u borbi protiv ruskog agresora.
Ali, kako se navodi u tekstu, Edi Rama se stoga nada u novu EU visoku predstavnicu Kaju Kalas iz Estonije. On veruje da će se ona sigurno zalagati za Zapadni Balkan.
Evropska unija nije zatvorena
Različita su mišljenja unutar Evropske unije o tome koliko brzo koja zemlja Zapadnog Balkana treba da bude primljena. Austrija, koja neguje tesne istorijske veze s Balkanom, osnovala je jednu „grupu prijatelja“ za šest kandidata, predočava DW.
U drugim zemljama koje su udaljenije od Balkana, na primer Irskoj ili Španiji, zalaganje za ove zemlje nije veliko. Španija, kao i nekoliko drugih zemalja EU, do danas nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
Taj sukob Srbije i Kosova, uprkos naporima EU, nije rešen. Naprotiv, delimično nasilni konflikti i teroristički napadi ozbiljno opterećuju odnose Srbije i Kosova. Sve to blokira i napredak u procesu pridruživanja EU, konstatuje DW.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani se tokom samita u Briselu požalila što se Srbiji priznaje napredak u procesu, iako je spoljnopolitički povezana s Rusijom.
Kosovo je, s druge strane, istakla je Osmani, sprovelo sve reforme i ispunilo zahteve EU, te je potpuno usklađeno s politikom EU prema Ukrajini. „Mi smo najviše proevropski usmerena zemlja sveta, ali naš zahtev za pridruživanje je nestao u nekoj fioci u Briselu“, kazala je predsednica Kosova.
Bez datuma
Bivši predsednik Saveta EU Šarl Mišel je tokom poslednjeg samita EU i zemalja Zapadnog Balkana još govorio o 2030. godini kao mogućem datumu za naredna pridruživanja.
Njegov naslednik Antonio Košta tu godinu nije ponovio. „Na samitu se nije radilo o detaljima vezanim za proširenje“, rekao je on. Više se radilo o opštim strateškim pitanjima, dodao je Košta: „Primetili smo frustraciju u regionu. Ali sada imamo novi trenutak.“
Pre nego što budu mogući konkretni koraci, Evropska unija prvo mora sama da bude spremna za prijem novih članica, zaključuje Dojče vele.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je više osoba uhapšeno na teritoriji Srbije i Republike Srpske u okviru istrage o slučaju poznatom kao „ubačeni snajperisti“. Akcija je sprovedena u saradnji MUP-a, BIA i policijskih službi iz regiona
Na Instagram stranici „FVM Blokade“ objavljeno je da je većinom glasova doneta odluka o nastavku potpune blokade Veterinarskog fakulteta. Studenti poručuju da ne odustaju jer „nema pomaka u ispunjenju zahteva“ i da će blokada trajati do kraja – bez rokova i kompromisa
Na čelo Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) postavljen je Igor Žmirić. Poznat je kao Vučićev lojalista koji se letos iživljavao na studentima i pomoćnik Marka Krička
Zbog uvreda koje im je uputio Milenko Jovanov (SNS) u Skupštini, zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture traže da ih institucije vlasti odbrane
Stižu nove packe iz „prijateljske“ Rusije. Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekla je da se „pita da li postoji jedan predsednik Vučić“ ili njegove intervjue daju različiti ljudi
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
