Majmun Miće Popovića na izložbi skulptura i slika "Odiseja 2024" Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića, kao umetnički odgovor na sadašnjost
Aktuelna priča o egzistencijalizmu, strastima i bizarnostima današnjeg društva objedinjena je u zajedničkoj izložba skulptura i slika Jelene Božović Đorđević i Stefana Stankovića Perića „Odiseja 2024“, u Kući Kralja Petra u Beogradu.
Izložba nije njihova imaginacija, no umetnički odgovor na laž, nasilje i sve ono čime smo okruženi u savremenom svetu, u kome je čak i umetnost relativizovana, na šta upućuje i naziv izložbe. Taj kritički glas umetnika prema društvenoj stvarnosti, interpretiran je serijom od 18 slika i 8 skulptura.
Likovni kritičar Maja Živanović navodi da svi radovi izložbe za lajt motiv imaju majmuna – arhetipski simbol lukavosti i pokvarenosti, ali i urbane kulture i subkulture, kao i opšte društvene dekadencije. On je metafora devijantnog društva koje ništa „ne vidi, ne čuje i ne govori“.
Motiv majmuna je svojevrsni omaž delima sa sličnom tematikom Miće Popovića.
Skulpture Jelene Božović Đorđević su gipsani patinirani majmuni koji dominiraju prostorom crnim, srebrnim i metalik kolorima, sa „igračkama“ (najčešćim) u vidu pištolja i bokserskih rukavica, ali i zanimljivim poigravanjima sa simbolikom jajeta, kao i motivom kičastog balon-psa.
Njene skulpture su izrazito ekspresivne – zbog emocionalnog stanja ili pokreta portretisanih – od melanholije i inertnosti, do pakosti i cinizma. Na taj način pokazuju gramzivu prirodu primitivizma u iskonskom obliku.
Prikaz stvarnosti Stefana Stankovića Perića je jednostavniji, sa jakim akcentom na moć društvenih mreža. Kompleksnost u jednostavnosti. Tako bi u jednoj rečenici, mogli da se osvrnemo na naizgled naivne i banalne sekvence sa njegovih akrilnih slika, u kojima kolo vode majmuni u delikatnoj korespodenciji, apostrofirane mimike, predstavljeni u grupama ili individualno.
Izložba se otvara 18. decembra
Na Zlatiboru je otvoren prvi NAFFIT, kao odgovor države na stihijski razvoj kulture – najavio je ministar Selaković. Zato na njemu nema glumaca, reditelja i ostalih koji stvaraju srpski film
Za razliku od mainstream albuma tog vremena, Treći svijet nije ciljao na instant prepoznatljivost nego na trajni dojam. A za nekoga tko ga danas prvi put otkriva, to je i dalje ploča koja može otvoriti oči, jer nije nimalo ostarjela ni u temama ni u načinu na koji poziva na maštu i drugačiji pogled na svakodnevicu
Alan Mur, V kao Vendeta, Čarobna knjiga
(400 str, format 225x336 mm); prevod Ivana Jovanović
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
