Za kulturu je prošle godine Slovenija odvajala 115 evra po glavi stanovnika, Hrvatska 109, Crna Gora 40, Srbija 18, a Bosna i Hercegovina 1,3 evra, pokazala je analiza Nezavisne kulturne scene.
NKSS od 2015. godine vrši monitoring trošenja javnog budžeta kroz analizu rezultata konkursa za kulturu, a navedeni rezultat je dobijen analizom korišćenja javnih sredstava od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Uprave za kulturu Grada Novog Sada, i uprava za društvene delatnosti još deset gradova u Srbiji (Subotica, Zrenjanin, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Užice, Novi Pazar, Niš, Leskovac i Vranje).
U protekloj deceniji uočava se jasan i zabrinjavajući trend.
Uprkos činjenici da je budžet Srbije nominalno sve veći, procenat namenjen za kulturu sve manji.
Visok procenat „fantomskih“ organizacija postala je redovna praksa, i vidljiva je u visokom procentu. „Fantomske“ organizacije su one koje dobijaju novac iako im kultura nije primarna delatnost, one koje su osnovane neposredno pred konkurs Ministarstva i slično.
Sredstva za kulturu su mala ali je veći problem što se rasipaju sumnjivim projektima, projektima predatorskih organizacija kroz fond na koji kao diskreciono pravo imaju ministar kulture i drugi donosioci odluka, jedan je od zaključaka istraživanja.
U 2025.godini, budžet za kulturu će biti manji nego što je bio u ovoj – samo 0,67% .
UNESKO preporučuje dvojim članicama da za kulturu odvajaju minimum 1% državnog budžeta. Srbija još mi jednom nije dostigla tu preporučenu sumu.
