Ukoliko ne bude smenjen celokupni vrh Ministarstva poljoprivrede na čelu s ministrom Aleksandrom Martinovićem, i ukoliko se isto ne bude dogodilo i sa vrhom skupštinskog Odbora za poljoprivredu na čelu s Marijanom Rističevićem i sa premijerom Milošem Vučevićem, poljoprivrednici će u petak, 13. decembra, otpočeti blokade.
Kako „Vreme“ saznaje, poljoprivrednici će u sredu imati sastanke u svojim udruženjima, pa će se o planovima za blokade znati detaljno tek u četvrtak ujutro. Nije poznato ni da li bi protest podrazumevao blokade međugradskih saobraćajnica ili bi poljoprivrednici došli i u same gradove.
Jedino se zna da će, ako ih bude, blokade trajati od 11.52, kad počinju i komemorativni skupovi i da će trajati do 13 sati, ali i to je nezvanično.
Septembarske blokade
Poslednji put zemljoradnici su blokirali puteve krajem septembra, kada su između ostalih bili blokirani putevi u okolini Subotice, u Bavaništu i Požarevcu. Iako same blokade nisu trajale dugo, očigledno su davale rezultate, jer je već sledećeg dana Vlada Srbije pozvala poljoprivrednijke na razgovor.
Na tim razgovorima tražili su usvajanje moratorijuma na poljoprivredne kredite, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme za sve poljoprivrednike, bez pravdanja kupovine računom po „lex specialisu“.
Tražili su tada da se izmene i dopune Zakona o akcizi na gorivo donesu najkasnije do 30. novembra, i da to operativno na svim benziskim pumpama da bude poštovano od 1. januara 2025. godine.
Zahtevali su i uređenje tržišta, robnog zapisa, javnih skladišta, sa preciziranim budućim koracima i rokovima, a od države su tražili i tačan datum do kada će svaka stavka biti realizovana.
Zbog tog prostesta dogodio se i to tada nezabeleženi odgovor vlasti – vođe poljoprivrednih protesta država je prepoznala kao „opasnost po ustavni poredak“, pa je na njih poslala pripadnike BIA koji su poljoprivrednike privodili i sasluđavali, a u nekim slučajevima te akcije izgledale su kao prave filmske otmice, sa državnim službenicama koji se ne identifikuju legitimacijama i „ubacuju“ poljoprivrednike u svoja vozila.
Neispunjeni zahtevi i pasivan status
Od onoga što su poljoprivrednici tražili malo toga je ispunjeno. Poljoprivrednici su pristali da im bude isplaćeno po 10.000 dinara po hektaru, ali se i sa tim isplatama kasni, iako je trebalo da budu završene krajem novembra.
Kao što je „Vreme“ pisalo, poljoprivrednici su nezadovoljni nizom uslova pod kojima moraju da rade i tretmanom koji im država pruža.
Umesto da im izađe u susret, država je posredstvom Ministarstva poljoprivrede pojačala represiju tako što je 235 gazidinstava stavila u pasivan status, uz navode da se ne radi o političkom progonu, iako poljoprivrednici navode da niko od onih koji zajedno sa državom učestvuju u malverzacijama nije obuhvaćen merom pasivnog statusa.
Istovremeno, poljoprivrednici upozoravaju da su im zbog pasivnog statusa vezane ruke, da ne dobijaju subvencije od države ni za mleko, ni za priplodna grla, ni za zemljište, i ne može da prodaje svoju robu, ukazujući da „kada Ministarstvo poljoprivrede nekog stavi u takav status taj je osuđen na propast“.
Zbog svega, ali i zbog toga što nema nikakvih rezultata Radne grupe za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta, i zbog toga što nema reči ni o osnivanju berze poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednici su za petak najavili blokade.