Susret Šolca i Vučića dolazi u veoma osetljivom trenutku. Dok Šolc pokušava da spasi posrnulu nemačku automobilsku industriju, Vučić se suočava sa snažnim protestima građana Srbije protiv eksploatacije litijuma
Nemački kancelar Olaf Šolc sastaje se u utorak, 10. decembra u Saksonskom Frajbergu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ovaj susret će obojici političara dobro doći i na unutrašnjem političkom planu, ocenjuje Dojče vele.
Borba za opstanak nemačke automobilske industrije i očuvanje radnih mesta u industriji uopšte polako se kristališe kao jedna od ključnih tema nemačke predizborne kampanje. Sudeći po učestalosti pojavljivanja kandidata za kancelara u političkim emisijama, kampanja je već uveliko počela.
Aktuelni kancelar Olaf Šolc, svestan značaja ovih tema, obilazi krizne sastanke pokušavajući da nadoknadi ono što je njegova vlada propustila u prethodne tri godine. Iako istraživanja javnog mnjenja ne daju velike šanse njegovoj Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD) manje od tri meseca pred verovatne prevremene izbore, blagi rast podrške SPD-u podstakao je Šolca na intenziviranje kampanje.
Bez obzira da li se radi o prošlonedeljnoj nenajavljenoj poseti Kijevu ili današnjem (9.12.) kriznom sastanku s predstavnicima teške industrije, Šolc ne gubi vreme pokušavajući da pridobije poverenje birača.
Predizborni susret u Saksoniji
Jedan od susreta u ovom predizbornom nizu je i poseta Frajbergu, gde će Šolc zajedno s predsednikom Vučićem obići Saksonsku kancelariju za rudarstvo, koja postoji još od 12. veka. Tema susreta je „Održiva eksploatacija litijuma“. U obližnjem Altenbergu kompanija „Zinnwald Lithium” planira godišnju proizvodnju 15.000 tona litijum-hidroksida.
Šolc je već krajem avgusta boravio u Frajbergu kako bi se informisao o planovima za eksploataciju litijuma, ključnog za proizvodnju baterija za električne automobile. Sada bi se o ovim planovima trebalo informisati i Vučić.
Podsećamo, u julu su Šolc, Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič potpisali sporazum o eksploataciji litijuma u dolini Jadra između Srbije i Evropske unije. Međutim, nakon toga su usledili višemesečni protesti u Srbiji zbog zabrinutosti za ekološke posledice ovog projekta.
Lekcije iz odnosa s Rusijom
Ovi protesti, kao i skepticizam mnogih građana Srbije i aktivista izvan zemlje prema projektu, poznati su i nemačkoj javnosti. Iako je Šolc prilikom potpisivanja sporazuma izjavio da će se poštovati svi ekološki standardi, nemačka vlada nije izrazila zabrinutost zbog planova eksploatacije litijuma u Srbiji.
Na pitanje opozicione stranke Levice u Bundestagu, nemačka vlada je projekat Jadar okarakterisala kao „političku i ekološko-političku odluku suverene države“. Istovremeno, nemačka vlada je priznala da u Srbiji i dalje postoje ozbiljni nedostaci u oblasti vladavine prava.
Zastupnica Levice Kornelija Mering kritikovala je nemačku vladu zbog prioritizovanja interesa automobilske industrije nad interesima građana Srbije. „Izgleda da je nemačka vlada zaboravila lekcije iz zavisnosti od ruskog gasa“, izjavila je ona.
Nemačka industrija i srpski litijum
Unutar same SPD postoje različiti stavovi o ovom projektu. Dok zastupnik Josip Juratović priznaje potrebu transformacije nemačke automobilske industrije, ukazuje na ozbiljne nedostatke u institucionalnoj kontroli Srbije. „Nažalost, Srbija nije sposobna da sprovede ekološki prihvatljivo iskopavanje, a narod s pravom protestuje“, rekao je Juratović.
Skeptični su i predstavnici opozicione Unije CDU/CSU, koji smatraju da vlada Olafa Šolca vodi kontradiktornu politiku prema Srbiji. Pojedinci iz stranke Zelenih, poput Borisa Mijatovića, upozoravaju na nedostatak demokratskih standarda u Srbiji pod Vučićevom vlašću.
Litijum i vladavina prava
Iako projekat litijuma izaziva brojne kontroverze, pojedini analitičari smatraju da bi mogao doprineti napretku vladavine prava u Srbiji. Milan Nič iz Društva za spoljnu politiku u Berlinu smatra da bi Šolc mogao iskoristiti ovaj projekat za otvaranje novih poglavlja u procesu pridruživanja Srbije EU. Međutim, Maja Piščević iz Atlantskog saveta upozorava da je nepoverenje građana prema srpskim institucijama glavni razlog protivljenja eksploataciji litijuma.
Zaključuje se da sudbina projekta ostaje neizvesna, posebno zbog protesta koji ukazuju na duboko ukorenjene probleme u srpskom društvu i političkom sistemu.
Predsednik Srbije ocenio je da su „lažna istraživanja“ koje je objavilo „Vreme“, a koja pokazuju da se rušenju Starog savskog mosta protivi 54,3 odsto Beograđana i da se 41,4 odsto građana protivi održavanju Ekspa.
Buka koju su studenti pravili ispred kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu bila je toliko glasna da se čula u i u televizijskom prenosu na RTS-u koji nije uspevao da je umanji. Na sve to Vučić je rekao da je u pitanju buka „oko šest stotina njih“ i još ponešto nipodoštavajuće
Društvo za ugrožene narode iz Nemačke izrazilo je zabrinutost zbog novih pretnji smrću koje je dobio novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić
Nakon što od ovlašćenih predstavnika studenata u blokadi Pravnog fakulteta dobije spisak potrebnih stvari Advokatska komora Vojvodine će kupiti te potrepštine u iznosu od 200.000 dinara i dostaviti ih studentima
Poreska uprava je u okviru redovnih kontrola prometa preko fiskalnog uređaja tokom novembra utvrdila protivzakonito postupanje u čak 69,57 odsto svih kontrolisanih pečenjara
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
