Fudbalski savez Srbije najavio je restrukturiranje domaćeg fudbala. Smanjenje broja klubova u Super ligi na 12 trebalo bi da omogući jače utakmice svakog vikenda i veću konkurentnost srpskih timova na međunarodnoj sceni.
Svi klubovi Super i Prve fudbalske lige prihvatili su na sastanku predlog da se Super liga od sezone 2026/27 smanji na 12 učesnika, a da Prva liga bude bude razvojno profesionalna, saopštio je Fudbalski savez Srbije.
Kako se navodi, ostalo je da se diskutuje o detaljima kako bi se došlo do zvaničnog usvajanja, a predstavnici klubova izneli su svoje stavove i mišljenja o tome.
„Hoćemo da pošaljemo poruku da su Savez i klubovi jedinstveni u stavu da su promene neophodne. Sve što smo videli iz analiza ukazuje da je naše elitno takmičenje u odnosu na uporediva takmičenja u Evropi na niskom nivou. Klubovi kad izlaze u Evropu manje su spremni nego što bi bili da igraju svakog vikenda jače mečeve. Zato je bilo važno da brzo i odlučno delujemo. Treba nam veliki dogovor i spremnost svih da se menjamo“, rekao je Generalni sekretar FSS Branko Radujko.
Klubovi su informisani da će do kraja 2026. godine Fudbalski savez Srbije kroz UEFA sredstva solidarnosti, ali i uz pomoć države, imati mogućnost da izgradi 60 novih terena, od kojih će neki biti glavni, a neki pomoćni.
Suđenje mora biti pošteno i profesionalno, bez pritisaka
Na sastanku je istaknuto da će se strogo voditi računa o integritetu takmičenja i da suđenje mora biti pošteno i profesionalno, bez pritisaka.
Poručeno da nema saradnje sa klubovima koji sebi dozvole pritiske na sudije, upadanja u sudijske svlačionice ili bilo kakav drugi vid pritiska i da će svaki vid nasilja i neregularnosti biti oštro sankcionisan.
„Nećemo imati pardona i primenjivaćemo najoštrije mere. To je naša dužnost i obaveza prema društvu, državi koja ovoliko ulaže i podržava sport, kao i prema UEFA, koja nam daje smažan vetar u leđa za razvoj srpskog fudbala. Integritet takmičenja je jako važan. Da probamo sami da ga obnovimo, a ako ne ide, najlakše je da dovedemo strane sudije. Potrebno nam je da menjamo tu sliku, a onda će doći i dodatna sredstva i investitori i sponzori“, kazao je Radujko.
Izvor: Fonet
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
