Foto: AP Photo/Michael Sohn
Nemačka vlada odobrila je zakon koji predviđa obavezan onlajn upitnik za mlade muškarce kao prvi korak u novom sistemu služenja vojnog roka. Može li Nemačka tako rešiti problem regrutacije?
Ministar odbrane Boris Pistorijus dobio je zeleno svetlo za svoje planove o vojnoj službi: nemačka vlada odobrila je zakonske izmene za uvođenje novog vojnog roka u Nemačkoj. Cilj je da mladići u budućnosti moraju da daju informacije o svojoj spremnosti i sposobnosti za služenje vojnog roka, piše Dojče vele.
Zašto je neophodan novi model služenja vojnog roka?
S obzirom na promenjenu bezbednosnu situaciju, Bundesver bi trebalo da se poveća. S jedne strane, to se odnosi na broj aktivnih vojnikinja i vojnika. Njihov broj bi u narednim godinama trebalo da se poveća sa sadašnjih oko 180.000, na oko 200.000. Takođe, potrebno je i više rezervista. Od ukidanja obaveznog vojnog roka 2011. godine, Bundesver se oslanja na regrutaciju dobrovoljaca, na primer preko tzv. centara za karijeru u oružanim snagama.
Trenutno oko 10.000 mladića i devojaka godišnje dobrovoljno služi vojni rok. Ta mogućnost će i dalje postojati. Međutim, samo na taj način se ne mogu rešiti kadrovski problemi u vojsci.
Kako je zamišljen novi model?
Kada se dostigne starosna granica za vojnu službu, što je obično sa 18 godina, mladići i devojke trebalo bi da dobiju pismo sa QR-kodom koji sadrži onlajn-upitnik Bundesvera. Muškarci moraju da popune upitnik. Ako to ne učine, preti im novčana kazna. Za žene je učešće dobrovoljno. Upitnik bi trebalo da sadrži samo nekoliko pitanja, a za njegovo popunjavanje će biti potrebno oko 15 minuta.
Između ostalog, pitanja će se odnositi na fizičku spremnost i opštu spremnost za vojnu službu. Bundesver će pregledati popunjene upitnike, napraviti selekciju i pozvati na regrutaciju. U prvoj godini planira se regrutacija 5.000 kandidatkinja i kandidata za vojnu službu. Prema proceni Ministarstva odbrane, trenutni kapaciteti Bundesvera za obuku nisu dovoljni za veći broj vojnih regruta.
Zašto je upitnik obavezan samo za muškarce?
Stari, suspendovani, obavezni vojni rok važio je samo za muškarce. To danas deluje zastarelo. Mnoge žene su zainteresovane za služenje u Bundesveru. Ministarstvo odbrane razmatralo je da li bi obaveza popunjavanja upitnika trebalo da važi i za žene. Stručnjaci smatraju da bi za to bila potrebna izmena Ustava.
Nemačka vlada trenutno ne želi da pokreće tu inicijativu. Zbog toga učešće za žene i dalje ostaje dobrovoljno.
Kako bi konkretno trebalo da izgleda vojna služba?
Na početku bi trebalo da bude šest meseci takozvane osnovne službe. Nakon toga, postoji mogućnost produženja na period do 23 meseca. Ako se služba produži nakon prvih šest meseci, to bi moglo da bude povezano s podsticajima kao što je sticanje posebne vozačke dozvole ili priznavanje vremena provedenog u vojnoj službi dok se čeka mesto na fakultetu. Osnovna plata trebalo bi da bude oko 1.800 evra mesečno.
Može li „nova vojna služba“ da reši problem regrutacije?
Ako gornji i donji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat i Bundestag, daju zeleno svetlo za zakon, on bi verovatno mogao da stupi na snagu narednog proleća. Čini se realnim da će u prvoj godini planiranih 5.000 mesta biti moguće popuniti isključivo s dobrovoljcima.
Međutim, planovi Bundesvera predviđaju povećanje broja vojnih mesta u narednim godinama. Pitanje je da li taj cilj može da se postigne samo na osnovu principa dobrovoljnosti. Moguće je da će promene u vojnoj službi uključivati i mnoge mere koje su obavezujuće.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
