Dok neki stručnjaci kažu da za pakleno zagušenje saobraćaja kod Brankovog mosta nije bilo druge do semafora, drugi tvrde da je problem u samom kružnom toku
Postavljanje semafora na kružnom toku kod Brankovog mosta, sa novobeogradske strane, zbunilo je čak i najiskusnije vozače.
Nakon što su postavljeni u sredu (30. oktobar), gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objasnio je da će raditi u špicevima, radnim danima od 7 do 10 i od 14.30 do 18.30 časova.
U ostalom periodu biće trepćuće žuto, kada bi se trebalo pridržavati pravila koja inače važe u kružnom toku.
Ne može bez semafora
Kako za „Vreme“ objašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić, to što se događa na kružnom toku kod Ušća je najnormalnija priča kružnog toka koji je opterećen ogromnom količinom vozila i ne može se drugačije regulisati nego semaforima.
Semafori, kako kaže Vujanić, u odnosu na opterećenje koje ulazi u raskrsnicu podešavaju koliko koji pravac da puste.
„Na običnim raskrsnicama, kad se pojave problemi, mi stavimo semafor, kad je veći problem stavimo kružni tok, a kad je još veći problem stavimo i jedno i drugo“, kaže Vujanić.
Struka demantuje Šapića
Sa druge strane, Nikola Čelar, šef katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je za N1 da je primenjen koncept suprotan od onoga što je stav struke.
On je rekao da se kružne raskrsnice nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapaciteta, takozvane protočnosti.
Objasnio je da kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od „vrednosti protoka vozila“, što znači – ukoliko je protok veći, kapacitet je manji.
„Semaforisana kružna raskrsnica nema veći kapacitet od klasične semaforisane raskrsnice i predstavlja iznuđeno rešenje“, rekao je profesor Čelar.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
