Kamala Haris je rekla da će Donald Tramp, ako osvoji novi mandat, u Belu kuću ući s listom neprijatelja, dok je bivši predsednik SAD ocenio da je Haris „totalna olupina"
Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kamala Haris i nekadašnji predsednik Donald Tramp čine poslednje napore da se izbore za glasove, nedelju dana pred izbore, a pritom ne biraju reči kojima bi diskreditovali svog oponenta.
Haris je iznela svoju takozvanu „završnu reč“ u govoru u utorak uveče u blizini Bele kuće, dok je Tramp održao predizborni skup u Pensilvaniji, jednoj od sedam neodlučnih država koje će verovatno biti ključne u određivanju pobednika u napetoj trci.
Haris je obećala da će raditi na poboljšanju života ljudi i da će u Belu kuću uneti listu obaveza, i ocenila da je Tramp fokusiran samo na sebe, koji će, ako ga osvoji, novi mandat početi sa listom neprijatelja, piše Glas Amerike.
„Tramp poslao naoružanu gomilu na Kapitol“
Haris je govorila u istoj oblasti u kojoj se Tramp u januaru 2021. godini obratio svojim pristalicama neposredno pre nego što je rulja upala u Kapitol SAD da bi prekinula verifikaciju Trampovog poraza na izborima od predsednika Džozefa Bajdena.
„Znamo ko je Donald Tramp. On je osoba koja je stajala na ovom mestu pre skoro četiri godine i poslala naoružanu gomilu na Kapitol da poništi volju naroda na slobodnim i poštenim izborima“, rekla je Haris.
Ankete pokazuju da između Haris i Trampa vlada „mrtva trka“, budući da su izjednačeni u nekim ključnim državama ili da neko od njih dvoje ima samo malu prednost, sve unutar granica statističke greške.
Skoro 49 miliona ljudi već je glasalo, bilo na biračkim mestima ili putem pošte, uoči zvaničnog dana izbora sledećeg utorka.
„Haris je totalna olupina“
Pre nego što se uputio u Alentaun u Pensilvaniji, gradu sa većinskim latinoameričkim življem, Tramp je u utorak govorio na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi na obali okeana. On je Haris opisao kao „krajnje nekompetentnu, totalnu olupinu“.
On nije odgovarao na pitanja novinara i nije pomenuo „šalu“ Tonija Hinčklifa na Trampovom skupu u nedelju u njujorškom Medison skver gardenu, koji je rekao da je hispanoamerička teritorija Portoriko „plutajuće ostrvo smeća“.
Trampova kampanja se distancirala od te „šale“, a Tramp je nije javno komentarisao, ali je za ABC News rekao da ne poznaje Hinčklifa, rekavši: „Neko ga je postavio tamo. Ne znam ko je on“.
Tramp je naveo i da nije čuo „šalu“, iako je ona bila emitovana na televiziji i iako se o njoj naširoko pisalo. Na pitanje šta kaže o „šali“, nije iskoristio priliku da je osudi, ponovivši samo da je nije čuo.
On je njujorški miting nazvao „apsolutnim festivalom ljubavi“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
