Tržište nekretnina u Beogradu se već godinama „ne hladi”, kažu stručnjaci. Međutim, iznenadio je podatak Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) da je u Beogradu opao promet stanova, dok u drugim gradovima raste. Zašto je to tako?
Kupoprodaja stanova u Beogradu ove godine je u padu, dok u ostalim gradovima u Srbiji raste, kažu podaci Republičkog geodetskog Zavoda (RGZ).
„U drugom kvartalu 2024. godine, broj kupoprodajnih ugovora značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu (22,5 ODSTO), Kragujevcu (22,9 odsto) i Nišu (15,6 odsto), dok je u Beogradu zabeležen blagi pad od 1,1 odsto“, ističe RGZ.
Za stanove je u Beogradu u drugom kvartalu 2024. godine izdvojeno ukupno 555,6 miliona evra.
Najskuplje je prodat stan u iznosu od 955.000 evra, površine 145 kvadrata i nalazi se na gradskoj opštini Savski venac, u naselju Beograd na vodi.
Procenitelj nekretnina Milić Đoković kaže za „Vreme” da je ovaj pad prodaje zanemarljiv, ali da razlog leži u trenutnom zasićenju.
„Što se Beograda tiče, imamo pomalo zasićenje. Odnosno otkrivene su prigradske lokacije koje su dobile na značaju. Surčin, Pančevo, Obrenovac, koje su postale jako popularne zbog razvoja infrastrukture”, kaže Đoković.
Očekivana realnost – nedostižna
Sagovornik „Vremena” objašnjava da Beograd kuburi sa malim stanovima, jer se traže najviše stanovi od dve do tri hiljade evra po kvadratu.
„To je očekivana realnost. Prosečna cena bi u Beogradu trebalo da bude između 2500 i 3000 za novogradnju i između 1500 i 2500 za starogradnju”, kaže Đoković.
Međutim, dodaje granice su pomerene.
„Ovo nije značajan pad prometa, u našim uslovima je beznačajno ali je ipak neki statisički podatak. Tu se javlja Čačak kao dobar primer gde se dobro prodaje, Kragujevac, Niš, Novi Sad”, kaže Đoković.
Stihija na tržištu
Kada je reč o investicijama van Beograda napominje da je tržište dosta stihijsko, te da samim tim i ne postoje pravila.
„Imate Zlatibor gde su svi investirali i sad dobar deo stanova nije prodat. Napravili su od njega ekološku katastrofu. Treba biti realan, blagi optimista po pitanju investiranja. Mislim da je budućnost u manjim projektima, mada me država često demantuje, ali je ona i najveći graditelj što i nije baš normalno”, kaže Đoković.
On napominje da su u celoj Srbiji potrebni manji projekti do par hiljada kvadrata, što je investitoru lakše da proda, a običnom narodu da kupi.
„Na tankom smo ledu sa velikim investicijama u srpskim gradovima. Opet, u Beogradu će se sve da se proda. On je ciljni grad za pola Evrope kada je reč o poziciji, pa možda sačekate šest meseci do godinu dana, ali sve će da ode”, kaže Đoković.
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Aleksandar Vučić izjavio je da „ima još stvari koje mora da izbaci“ iz Predsedništva
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
