Nerealno visoke cene đačkih ekskurzija turističke agencije objašnjavaju preteranim zahtevima škola, dok se škole pozivaju na pravilnik Ministarstva prosvete
Cene školskih ekskurzija su prema mišljenju mnogih roditelja previsoke, posebno kada je reč o višednevnim eksurzijama u inostranstvo. Razlog za to su, prema turističkim agencijama – zahtevi škola, dok u školama kažu da samo poštuju pravilnik Ministarstva prosvete Srbije koji reguliše taj oblik obrazovno-vaspitnog rada.
Predsednik Nacionalne asocijacije tustičkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić rekao je da škole imaju posebne zahteve što povećava cenu ekskurzija, a ne marža agencija koja „apsolutno“ ne prelazi deset odsto.
Subotić se požalio da se turističke agencije, na društvenim mrežama i u medijima, predstavljaju kao „nezajažljive“, odnosno kao neko ko „zgrće ogroman novac“ na račun dece i roditelja, prenosi Nova ekonomija.
„Zahtevi škola prevazilaze zdrav razum“
„Istina je da zahtevi škola o destinacijama i nivou kvaliteta prevazilaze zdrav razum. Često roditelji imaju ‘htenje’ da njihovo dete ide na neko mesto, jer je to ‘tako fensi’“, rekao je Subotić.
On tvrdi da se u javnim nabavkama škola za program ekskurzija pojavljuju zahtevi da smeštaj učenika bude u hotelima sa tri i četiri zvezdice, u centru nekog grada.
„Za posetu Rimu traže da hotel bude u zoni Termini koji je apsolutno nebezbedan za đake“, rekao je Subotić.
Dodao je i da su među zahtevima škola i da učenici budu smešteni u dvokrevetne i trokrevetne sobe, da turistička agencija obezbedi dva gratis putovanja na 40 učenika, ishranu na bazi polupansiona (doručak + večera) i prevoz autobusima visoke turističke klase, starosti do pet godina.
Mnogo gratis putovanja
Subotić tvrdi da škole traže gratis putovanje za nastavno osoblje, vođu puta, lekara, turističkog vodiča i dva vozača, kao i dnevnice za njih, na koje se u Srbiji plaća porez od 57 odsto.
Dodao je da škole traže i posetu mnogim znamenitostima što podrazumeva kupovinu „silnih“ ulaznica, uključujući i one koje se tiču noćne zabave (diskoteke).
Subotić je ocenio da su neki od zahteva u saglasnosti s Pravilnikom Ministarstva prosvete, a neki su potpuno „paušalni“, jer Pravilnikom nije bliže određeno, te se škole rukovode „preporukama“.
Subotić je naveo i da na jednu grupu od 40 do 45 učenika koji plaćaju ekskurziju, treba zaračunati zahtev za minimum sedam gratis putovanja, zbog čega ne treba da čudi što ekskurzija od sedam dana u Italiji sa obilaskom Firence, Rima i Venecije košta nešto više od 600 evra.
„Naša asocijacija je o ovom pitanju kontaktirala Evropsku turističku asocijaciju ETOA čiji smo član i dobili smo niz primera kako se ekskurzije organizuju u zemljama Zapadne Evrope. Poznato nam je svima da te zemlje imaju visoki životni standard, ali kod njih se učenici na ekskurzijama prevoze i vozovima, a smeštaj je u pansionima ili skromnijim hotelima u višekrevetnim sobama, pa čak i u hostelima“, rekao je Subotić.
Dodao je da zbog visokih zahteva mnoge agencije nisu zainteresovane za organizovanje ekskurzija: od oko 1200 agencija svega tridesetak se bavi time.
Škole poštuju preporuke Ministarstva prosvete
Direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije Svetlana Miljenović je rekla da komisija, u čijem sastavu je i predstavnik roditelja, sastavlja program javne nabavke đačke ekskurzije.
„Pravilnikom je, zbog sigurnosti učenika, preporučena starost vozila i ishrana na bazi polupansiona“, rekla je Miljenović.
Istakla je da je tačno da škole poštuju preporuke kada se sastavlja program javne nabavke za putovanje, ali da „dolaze sa više instance i da se poštuju zbog sigurnosti dece“.
Dodala je da se zalaže da se, zbog mnogih problema koje škole imaju u organizaciji, ekskurzije ukinu jer nisu obavezni deo nastave.
„Naša škola je ukinula ekskurzije za prvi i drugi razred gimnazije, organizujemo samo za treći razred koji može da putuje po Srbiji i četvrti koji može da ide u inostranstvo. Imamo mnogo problema, desilo nam se da za ekskurziju u Niš do poslednjeg trenutka nije moglo da se utvrdi koliko dece ide jer otkažu pred polazak, zato što se posvađaju ili iz drugih razloga“, rekla je Miljenović.
U takvoj atmosferi prosvetni radnici nerado pristaju da putuju sa decom i da trpe poniženja zbog kritika.
Izvor: Nova ekonomija
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
