Protest u Berlinu protiv iskopavanja litijuma u Srbiji održan je 15. oktobra, a prisustvovali su nemački ekološki aktivisti i mladi ljudi poreklom s Balkana, pretežno iz Srbije
„Berlin protiv Rio Tinta“ i „Dalje nećeš moći“ – to su bili neki od transparenata na protestu koji je održan u glavnom gradu Nemačke protiv iskopavanja litijuma u Srbiji, prenosi Dojče vele.
Skup u Berlinu organizovali su nemački ekološki aktivisti i mladi ljudi poreklom s Balkana, uglavnom oni koji potiču iz Srbije.
Prema rečima aktiviste Krunoslava Stojakovića iz fondacije „Roza Luksemburg“ bliske nemačkoj Levici, moguće rudarenje litijuma u Srbiji „velika je opasnost za vodosnabdevanje celog jednog područja, uključujući i glavni grad Beograd.“
„Kopanje litijuma u drugim državama takođe je opasno. To se uglavnom dešava u pustinjama, nenaseljenim područjima“ kaže Stojaković i ujedno dodaje da u Srbiji „prvi put imamo slučaj da se u jednom jako osetljivom ekološkom području, naseljenom, agrarnom području, pokušava izvesti kopanje litijuma“.
„Berlin protiv Rio Tinta“ i „Dalje nećeš moći“ – to su bili neki od transparenata na protestu koji je održan u glavnom gradu Nemačke protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
Iz Berlina: @srecko_matic pic.twitter.com/yLkyTGZAG4— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 16, 2024
Protest i protiv nemačkih vlasti
Protest protiv kopanja litijuma u Srbiji organizovan je u Berlinu u utorak 15. oktobra uveče, praktično istovremeno sa skupom nemačkih industrijalaca, koji se održavao samo nekoliko metara dalje.
Organizatori protesta u Berlinu kažu da žele da kritikuju i nemačke savezne vlasti i vladu kancelara Olafa Šolca. Oni tvrde da Nemačka izvozi svoje probleme, odnosno da će od Srbije dobiti litijum, a da će svi problemi koji su možda povezani s kopanjem litijuma, ostati u Srbiji.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
