Osnivač Vikiliksa održao je svoj prvi javni govor otkako je oslobođen. Iako se još uvek oporavlja od izolacije, on bi time mogao da ojača svoju poziciju lidera pokreta za slobodu govora.
Rano, sivo, oktobarsko jutro, u bezličnoj, sivoj sali za sastanke u Savetu Evrope u Strazburu, u Francuskoj. To okruženje je Džulijan Asanž odabrao za svoj povratak u javni život u vreme kad se postavlja pitanje šta on sledeće planira da uradi, piše Dojče vele.
Govorio je tiho, ali samouvereno tokom jednoipočasovnog saslušanja – 53-godišnji Australijanac, obučen u obično plavo odelo, s kravatom na kojoj je njegov potpis, upadljivo bele kose, uredno začešljane na stranu. Obratio se poslanicima iz 46. država-članice te evropske organizacije za ljudska prava.
„Iskustvo višegodišnje izolacije u maloj ćeliji teško je preneti. To čoveku oduzima osećaj samog sebe“, rekao je osnivač Vikiliksa.
Četrnaest godina proveo je, što u ambasadi Ekvadora u Londonu, što u britanskom zatvoru Belmarš, suočen s mogućnošću ekstradicije u Švedsku i SAD. Sve do puštanja na slobodu u junu ove godine.
Asanžova supruga Stela sedela je pored njega tokom saslušanja i mučila se oko dugmeta za uključivanje i isključivanje mikrofona, pokazujući i na taj način da mu je potrebna podrška onih oko njega.
Saslušanje je prekinuto deset minuta pre predviđenog vremena, nakon što je Asanž rekao da se umorio od odgovaranja na pitanja.
Nosilac slobode govora
Govor u Savetu Evrope bio je izuzetak u vreme njegovog oporavka od višegodišnjih iskušenja i on će se sada ponovo posvetiti rehabilitaciji.
Ali, nakon ovog javnog nastupa nameće se pitanje da li će se Džulijan Asanž vratiti kao lider svetskog pokreta za slobodu govora?
„Mislim da je na tom sastanku uvideo koliko je njegova uloga važna“, kaže za DW Andrej Hunko, poslanik Levice u nemačkom Bundestagu. „Mislim da će odvojiti vreme za svoju porodicu, ali je on ujedno zaista važna ličnost kada je reč o slobodi govora.“
Upitan tokom saslušanja šta namerava dalje, Asanž je bio neodređen. Rekao je da želi da provodi vreme s porodicom i da mu je teško da se prilagodi modernoj stvarnosti, recimo zvuku električnih automobila.
Izjava o priznanju krivice
Detalji sporazuma o priznanju krivice koji je omogućio njegovo puštanje na slobodu, za sada ostaju nejasni. Njime su ukinute optužbe s kojima se suočio prema američkom Zakonu o špijunaži zbog objavljivanja strogo čuvanih dosijea iz američkih ratova u Iraku i Avganistanu, uključujući i dokaze o potencijalnim ratnim zločinima.
„Na kraju sam izabrao slobodu umesto neostvarljive pravde“, rekao je Asanž poslanicima u Strazburu, objašnjavajući zašto je prihvatio dogovor: „Želim da budem potpuno jasan: ja danas nisam slobodan zato što sistem funkcioniše. Slobodan sam jer sam se izjasnio krivim zbog bavljenja novinarstvom.“
Zahtev SAD za izručenjem Asanža vršio je pritisak na vlasti u Londonu tokom 14 godina njegovog boravka u Britaniji, a jedan britanski parlamentarac upozorio je Asanža na neke od njegovih izjava.
„On je oslabio svoj slučaj napadom na kompletan pravosudni sistem britanskog establišmenta“, rekao je za DW ser Kristofer Robert Čop, član Konzervativne stranke u britanskom parlamentu, dok se hodnikom udaljavao od sale za sastanke. „Mislim da je to pokazalo njegovu temeljnu predrasudu, za koju mislim da ne jača Asanžov slučaj.“
Žestoke reakcije na mrežama
Asanžov govor okončan je ovacijama parlamentaraca u sali za saslušanja, uz pedesetak novinara koji su se vrpoljili, utrenirani da ne aplaudiraju na konferencijama za štampu, čak i ako se slažu s Asanžovim imperativom za slobodu govora.
„Dobro je biti među ljudima kojima je stalo. Dobro je biti među prijateljima“, zaključio je Asanž, dok su van sale mnogi ugledni stručnjaci brzo kuckali objave na platformi Iks.
„Totalno bolesno, odlepiću“, objavio je tako Maksimilijan Hes, saradnik filadelfijskog trusta mozgova Institut za spoljnu politiku.
„Ah – pretpostavljam da je jedini razlog zašto štampa prati ono što ova ruska imovina izgovara, jeste to što će posle moći da mu postavljaju pitanja“, objavio je Jakob Kirkegor, viši saradnik u briselskom trustu mozgova Brojgel.
Asanž je odmah nakon saslušanja ubačen u lift i nije odgovarao na pitanja novinara.
Efekat hlađenja
Za organizacije za slobodu govora, slučaj Asanž istovremeno je i simbol globalne borbe za slobodu medija i razlog straha za novinare.
„Nikada nećemo saznati koje su priče ostale neispričane zbog onoga kroz šta je on prošao“, kaže Rebeka Vinsent, direktorka kampanja u organizaciji „Reporteri bez granica“.
„Kada su ljudi poput Asanža na meti, to veoma jasno ima efekat hlađenja“, nastavlja Vinsent. „Taj efekat postoji i sada, iako je on pušten.“
Ona dobro poznaje Asanža. Šest puta ga je posetila u zatvoru Belmarš tokom kampanje za njegovo oslobađanje. Veruje da je razlog zbog kojeg je govorio u Strazburu značajan.
„Mogao je, umesto toga, da izabere da se obrati preko bilo kojeg medija“, kaže Rebeka Vinsent. „Odabrao je da prvi put govori u Savetu Evrope, što meni signalizira da je Džulijan još uvek svestan da se njegov slučaj doživljava šire od onoga što mu se dogodilo. Da je ovo produžetak njegove borbe za sva naša prava.“
