Nastavak suđenja Dodiku : Pred sudom zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika BiH

U Sudu Bosne i Hercegovine je danas nastavljeno suđenje predsedniku bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Miloradu Dodiku i vršiocu dužnosti direktora „Službenog glasnika RS“ Milošu Lukiću, zbog „neizvršavanja odluka visokog predstavnika“, piše Radio Slobodna Evropa.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 11. avgusta prošle godine podiglo optužnicu protiv Dodika, jer je potpisao predsedničke ukaze i time proglasio važećim dva entitetska zakona, koja je ranije poništio visoki predstavnik Kristijan Šmit (Christian Schmidt).

Reč je o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS i Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio oba zakona 1. jula 2023. dok je zakonodavna procedura zvanično još trajala, piše RSE.

Istog dana je Šmit, koristeći svoje Bonske ovlasti, nametnuo i izmeneKrivičnog zakona BiH, kojima je dodano krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“ za šta je Dodik i optužen.

Miloša Lukića Tužilaštvo tereti, da je kao v.d. direktora Službenog glasnika RS-a, omogućio objavu Dodikovih ukaza u ovoj publikaciji.

Sukob Dodika i Šmita

Sud je odbio tri prigovora branilaca Dodika i Lukića.

Branioci su, pored ostalog, tvrdili da su Dodik i Lukić „optuženi za nepostojeće krivično delo“.

To delo propisano je članom 203a, Krivičnog zakona BiH, koji je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, kako tvrde, nametnuo 1. jula 2023. godine.

Izmene Krivičnog zakona BiH su objavljene u Službenom listu BiH i time su stupile na snagu, a Tužiteljstvo i Sud BiH nadležni su za dela propisana tim državnim zakonom.

Dodikova i Lukićeva odbrana tvrde daŠmit nije visoki predstavnik, jer nije potvrđen u Savetu Bezbednosti UN-a, te da zato nije mogao nametnuti izmene Krivičnog zakona BiH po kojima su optuženi.

Šmita je imenovao za Savet za sprovođenje mira (PIC) u maju 2021. godine.

Zapadne zemlje koje su članice PIC-a, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, smatraju da potvrda Saveta bezbednosti UN-a nije potrebna. Rusija, koja više neučestvuje u radu PIC-a, kao i Kina, tvrde suprotno.

Izvor:RSE