Ukupan broj izvršenih smrtnih kazni u Iranu ove godine iznosi više od 400, saopštili su stručnjaci za prava iz UN-a i izrazili zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu. Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom
Najmanje 93 osobe pogubljene su u Iranu u avgustu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan na više od 400, saopštili su stručnjaci UN-a za prava 2. septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarija visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) izrazio je zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu i pozvao Iran da odmah zaustavi pogubljenje ljudi koji se suočavaju sa smrtnom kaznom.
Skoro polovina (41) pogubljenja je izvršena zbog krivičnih dela u vezi sa drogom.
„Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, čiji je Iran potpisnik, ograničava primenu smrtne kazne na ‘najteže zločine’, shvaćene kao namerno ubijanje“, navodi se.
„Pogubljenja za kaznena dela vezana uz drogu krše međunarodne standarde“, rekli su stručnjaci UN-a.
Tokom 2023. smrtna kazna dostigla je maksimum
A tokom 2023. godine pogubljenja su dostigla osmogodišnji maksimum, prema izveštaju Amnesty Internationala.
„Smrtna kazna je odvratna u svim okolnostima, ali masovno je primenjivati za krivična dela povezana s drogom nakon krajnje nepravednih suđenja pred Revolucionarnim sudom je groteskna zloupotreba moći“, rekla je Diana Eltahawy, zamenica regionalnog direktora Amnestya za Bliski istok i severnu Afriku.
„Smrtonosna politika Islamske republike protiv narkotika doprinosi ciklusu siromaštva i sistemske nepravde i daljem jačanju diskriminacije marginaliziranih zajednica, posebno potlačene iranske [baluške] manjine“, dodala je Eltahawy.
Porast smrtnih kazni uprkos izmenama zakona
U Iranu je od 2021. zabeležen značajan porast pogubljenja zbog droge, s više od 400 pogubljenja povezanih s drogom samo u 2023. godini.
Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom.
Takođe, pored ovoga na društvenoj mreži „X“ piše i da je u Iranu skidanje turbana sveštenicima islamskog režima postalo „nacionalni sport“.
In Iran, knocking off the turbans of Islamic regime clerics has become a national sport! pic.twitter.com/1354T7uULk
— Dr. Maalouf (@realMaalouf) September 1, 2024
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor“ i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja“.
Izvor: RSE
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
