Sutra se zatvara 30. Nišvil, koga je „Guardiuan“ svrstao među 10 najboljih evropskih festivala. Na sedam bina u gradu, nastupa 1000 izvođača
U toku je džez festival Nišvil, jubilarni, trideseti. Održava se na sedam pozornica u gradu, na kojima nastupa 1000 izvođača. Prema oceni „Guardiana“, nalaze se među 10 najboljih evropskih festivala.
Na početku 15. avgusta je bio Nišvil Džem Orkestar, a na kraju 18. avgusta biće Eyot. Festival je ove godine malo više okrenut džezu, tako da svakog dana ima tri „jake priče“.
Prvog dana su najtraženiji bili Teo Kroker, Brooklyn Funk Essentials i Black Uhuru. Drugog dana Kamila Džordž, Dženi Mek Person i Arrested Development.
Večeras, pretposlednjeg dana festivala, na platou Tvrđave počeće nastupom Hrvoja Šenjuga i The Bypassers na platou Tvrđave. Hedlajner večeri biće Karen Souza jedna od najboljih pevačica latino džeza i bosa, a publika će moći da čuje i trio virtuoza na gitarama, ali i džezere koji su svirali i na prvom Nišvilu.
Souza ističe da je upoznata sa reputacijom niškog festivala i da će se potruditi da opravda poverenje i publici predstavi svoju muziku, uz nadu da će im se dopasti.
„Obrade pesama biram tako što prvo moram da volim i osetim nešto prema nekoj pesmi. S obzirom da sam ja producent pesama, tražim najbolji način kakav aranžman želim i šta mogu da uradim drugačije. Kreativni deo muzike mi je omiljeni deo. Slično je kao kada se zaljubite. Pesme će biti tu zauvek i ljudi će znati da ste vi to radili. Pokušavam da uključim što više ljudi mogu, ali volim da radim i sama. Često mi se dešava da dok radim neke kućne poslove, samo dobijem inspiraciju – rekla je Souza za „Južne vesti“.
Inače, 30. Nišvil je na platou Tvrđave počeo nastupom jamajčanskog benda Black Ukuru koji čini dvadesetak muzičara koji sviraju džez i fjužn obrade tradicionalnih pesama iz raznih delova Balkana, evropski “džipsi sving”, ali i romske pesme sa ovog podneblja čiji je autor uglavnom Šaban Bajramović.
U okviru Nišvila, u sredu uveče je premijerno prikazan dokumentarni film „Moje putovanje“ o pevaču romske muzike Šabanu Bajramoviću (1936-2008), a prethodno i o džez muzičarima Miši Blamu (1947-2014) i Bošku Petroviću (1935-2011).
U četvrtak, prvog dana festivala, poput prethodnih godina, prvi nastup na Earth/Sky binama Nišvil džez festivala dodeljen je niškim bendovima. Čast da jubilarni festival otvori pripao je bendu Nišvil Jam Okrestra.
Sutra, poslednjeg dana, zvezde su Scatter the Atoms That Remain, Konstrakta i Brushy One String.
Pravda više nikada ne sme zavisiti od toga ko je na vlasti, jer važi i za “naše” i za “njihove”. Pobednici su se za to borili. Ostali poslovi mogu da sačekaju, pa makar to bila i spoljna politika – Evropa je tu, neće pobeći
Sve ovo je logičan uzrok Vučićeve histerične reakcije na pomen regulisanja ovdašnjeg medijskog prostora. Blaga packa televizijama Prva i Informer dovela je do protesta “lojalista”
Kada “Zato što ja tako kažem” ili “Zato što kod Frojda piše drugačije” postane dovoljan argument, to u jednom zamahu ruši sve na čemu je rađeno nekoliko vekova: značaj provere na osnovu objektivnih i racionalnih parametara, uvažavanje drugačijih stanovišta, kulturu dijaloga, bazičnu jednakost među ljudima, zamenu dogme sumnjom i slobodnim istraživanjem
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je prikupljanje obaveštenja o prijavljenim zloupotrebama. Traži se dokumentacija iz Partizana i Fudbalskog saveza Srbije, kao i provera da li je klubu isplaćen ceo ugovoreni iznos
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
