Pre samo nedelju dana, izgledalo je da je povratak Donalda Trampa u Belu kuću posle novembarskih izbora sasvim siguran. Ali, pošto je američki predsednik Džo Bajden u nedelju najavio da se neće kandidovati za reizbor i da umesto toga podržava 59-godišnju potpredsednicu Kamalu Haris, trka je ponovo postala uzbudljiva.
Haris bi mogla da unese novi polet u izbornu kampanju i bude imenovana za zvaničnu kandidatkinju na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu u avgustu. Nakon Bajdenovog povlačenja, zabeležen je ogroman porast donacija za kampanju: više od 81 milion dolara (oko 74 miliona evra) samo u prva 24 sata.
Pored birača, donatora i političara, i ljudi iz sveta biznisa pomno prate razvoj događaja i pitaju se šta bi predsednica Haris mogla da znači za njihov posao. Neizvesnost je nešto što kompanije ne vole. Bajdenovo povlačenje je eliminisalo neke neizvesnosti, ali ne sve, piše DW.
„Amerika na prvom mestu“ i Demokrate
Posle Bajdenove odluke da se povuče, barem je izvesno da će u SAD sledeće godine na vlast doći druga osoba. Međutim, teže je odrediti kako bi se ekonomska politika predsednice Haris razlikovala od Bajdenove.
„Haris je tendenciozno progresivnija od Bajdena, ali ne mislim da bi se ona mnogo razlikovala po ekonomskim pitanjima“, rekao je Den Malinson, profesor na Pensilvanijskom državnom univerzitetu u Harisburgu. „Oboje su naklonjeni radnicima. Oboje podržavaju proširenje roditeljskog odsustva. Oboje podržavaju mere kao što su (zdravstveno osiguranje – napomena urednika) Medikej, Mediker i Social Security.“
Za preduzetnike i menadžere, pitanje je u ovom trenutku manje o tome za šta se zalažu Kamala Haris i demokrate – uostalom, veliko odstupanje od prethodnih godina je malo verovatno. Mnogo ih više zanima pitanje koje Trampove politike bi sprečila pobeda Harisove.
Jedan od najvećih Trampovih ciljeva je obnavljanje njegove agende „Amerika na prvom mestu”. Pored jačanja spoljnih granica i ograničavanja migracija, ovo uključuje i povećanje carina od deset odsto na svu robu koja se uvozi u SAD. Tramp je čak najavio carinu od 60 odsto na uvoz iz Kine.
Nakon što je preuzeo dužnost 2021. godine, Bajden je zadržao mnoge carine koje je uveo njegov prethodnik Tramp i čak je dodao još trgovinskih barijera. Međutim, one su ograničene na određene industrije.
Trampovo planirano sveobuhvatno povećanje carina na svu robu iz svih zemalja, s druge strane, ograničilo bi konkurenciju i podiglo cene za američke građane. Rezultat bi bio nastavak inflacije i visokih kamatnih stopa.
Ta perspektiva – i strah od globalnog trgovinskog spora – naveli su neke korporativne rukovodioce da razmišljaju o tome kako će voditi svoje poslovanje ako Tramp pobedi na izborima i sprovede svoje planove. Ove kompanije – a takođe i one u Kini – sada će odahnuti. Ako Haris bude nominovana za predsedničkog kandidata, kako se očekuje, to bi trebalo da da novi podsticaj demokratama.
Akcije, dolari, kriptovalute
Međutim, neke američke industrije neće biti oduševljene boljim izgledima demokrata za pobedu na izborima. To uključuje tradicionalnu automobilsku industriju, energetski sektor i kriptovalute. Imaju stalno mesto u zvaničnom izbornom programu republikanaca i nadaju se da će Tramp dati podsticaj njihovom poslovanju.
A izborni program obećava deregulaciju industrije fosilnih goriva i najavljuje da će republikanci „okončati protivzakoniti i neamerički udar demokrata na kriptovalute i usprotiviti se stvaranju digitalne valute centralne banke“.
Na berzama se sada kalkuliše o političkim scenarijima. Proizvođači obnovljive energije i proizvođači električnih vozila verovatno se nadaju pobedi Harisove.
Međutim, do velikih političkih promena će se čekati još mesecima i trenutno su samo teoretske. Evropske berze su zatvorene u plusu dan nakon Bajdenovog povlačenja, kao i berze na Volstritu.
Kako bi izgledala ekonomska politika Harisove?
Kamala Haris je do sada malo govorila o ekonomiji i njenoj ekonomskoj agendi. Međutim, nešto se može izvući iz njenog vremena kada je bila kalifornijska tužiteljka, državna tužiteljka, senatorka i danas potpredsednica SAD.
Kao državna tužiteljka, razbila je naftne kompanije i banke. Kao potpredsednica, podržala je Bajdenove programe stimulisanja privrede. To uključuje ekspanziju zelene energije, „Američki plan spasavanja“ pokrenut nakon pandemije korone i „Zakon o smanjenju inflacije“. Takođe je podržala „Zakon kojim se izdvajaju milijarde za domaću proizvodnju poluprovodnika.
Haris se – kao i Bajden – izjasnila protiv paušalnog uvođenja carina, ali suštinski ne odbacuje posebne carine protiv Kine.
Kamala Haris će morati da požuri da predstavi svoju ekonomsku viziju američkim biračima. Da li ona ima nove ideje ili će biti Bajden 2.0 u ekonomiji?
„Jedan od izazova za Haris biće da pronađe svoje mesto dok brani ono što je uradila administracija Bajden-Haris. To važi i za ekonomiju“, rekao je Malinson za DW.
Ako uspe da ubedi dovoljan broj birača da može da smanji inflaciju i stvori nova radna mesta bez ugrožavanja globalne ekonomije, možda će imati šansu da postane prva žena predsednica Sjedinjenih Država.
