Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije usvojio je u ponedeljak predlog Vlade Srbije da se pretplata za javne medijske servise poveća sa 299 na 349 dinara, a očekuje se da će poskupljenje biti ozvaničeno na ovonedeljnom zasedanju Skupštine Srbije.
U obrazloženju se kaže da pretplata, odnosno taksa na električno brojilo, nije menjana od 2020. godine, kao i da je poskupljenje od 50 dinara razumno, da neće opteretiti džepove obveznika, a istovremeno će obezbediti nesmetane uslove za rad javnih servisa.
Opozicioni poslanici u Odboru su glasali protiv poskupljenja jer, po njihovom mišljenju, javni servisi dezinformišu javnost, odnosno, “Radio-televizija Srbije (RTS) nije javni, već privatni servis Aleksandra Vučića i vladajuće stranke”. Poslanik Branko Miljuš (SSP) je naveo da RTS “cenzuriše teme, promoviše vlast, ignoriše opoziciju i ne poziva nikoga ko namerava da kritikuje režim”. On je podsetio i na Vučićevo obećanje iz 2013. godine o okidanju pretplate: “Televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati”, govorio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, a današnji predsednik države.
Na tragu tog Vučićevog lažnog obećanja bili su i istupi poslanika Srpske napredne stranke u Odboru za kulturu i informisanje: prvo je Nebojša Bakarec izrazio nezadovoljstvo jer je “opozicija mnogo prisutnija na RTS-u od SNS-a”, a potom je Marko Atlagić prebacio priču na privatnu kablovsku televiziju N1 i optužio je za “propagandu na kojoj bi joj Gebels pozavideo”.
foto: n1…
Protest u Topoli
Bez vode u vrelim danima
Višednevne restrikcije u vodosnabdevanju u Topoli i šest okolnih sela izazvale su proteste građana i zahteve da se konačno reši višedecenijski problem koji je doživeo novu kulminaciju tokom tropskog talasa. Prošlog petka protestovali su ispred opštinske zgrade, a u ponedeljak je u njihovo ime pet zahteva vlastima predao Mirko Jevtić, lider Grupe građana “Novi ljudi za bolju Topolu”, koja ima 15 odbornika u Skupštini opštine.
Traži se da lokalna vlast SNS-a i SPS-a odmah preduzme aktivnosti u cilju “ublažavanja i delimičnog rešavanja problema vodosnabdevanja”, a to podrazumeva hitno usvajanje rebalansa budžeta, te ubrzanu proceduru izrade projektno-tehničke dokumentacije i raspisivanja nabavki za radove, kako bi što pre počeli radovi na novim bušotinama.
S druge strane, SNS se pravda da je problem višedecenijski i nasleđen, a dugovečni čelnik lokalne vlasti Dragan Jovanović tvrdi da trajno rešenje nije u novim bušotinama, već u regionalnom sistemu snabdevanja i najavljuje da će država do 2027. godine završiti branu Svračkovo na Rzavu i tada će Topola, kao i Knić, biti povezani na sistem Rzava.
Iz lokalnog odbora Stranke slobode i pravde podsećaju da su Jovanović i njegovi saradnici “kroz razne stranke” na vlasti u poslednjih 20 godina, a pre toga je vladao SPS, i da je “građanima jasno da problem vodosnabdevanja nije rešen jer niko nije želeo da ga reši, uvek je bilo nešto drugo važnije”.
Na lokalnim izborima u decembru, od ukupno 41 odborničkog mesta u Skupštini opštine, lista sa imenom Aleksandra Vučića osvojila je 20 i uz podršku troje odbornika SPS-a došla do tesne većine, dok su u opoziciji uz pomenutu GG “Novi ljudi za bolju Topolu” (15) i koalicije “Srbija protiv nasilja” i Nada sa dva, odnosno jednim odbornikom.
foto: nenad mihajlović / tanjug…
Potvrda iz tužilaštva
“Zlatiborizacija” Fruške gore
Jedan od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori, čuveni Kesten, i 12 parcela Nacionalnog parka oko njega postali su pre neku godinu privatni posed novosadskih biznismena Sanje i Nebojše Petrića, vlasnika moćnih građevinskih kompanija “Promist” i “Galens”, a da će tako ostati potvrdila je prošlonedeljna odluka Višeg javnog tužilaštva iz Novog Sada da odbaci krivičnu prijavu “Udruženja za zaštitu šuma” zbog protivpravnog zauzeća državne zemlje.
Krivična prijava je obuhvatila bračni par Petrić, te Mirjanu Malešević Milkić (SPS), bivšu predsednicu Opštine Beočin, i Radoslava Krunića (SNS), bivšeg generalnog direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, i u njoj se navodi da su Petrići uz pomoć javnih funkcionera protivpravno kupili parcele u zaštićenom području i ogradili ih. Time su sprečili prilaz vidikovcu Kesten i najvećim vodopadima na Fruškoj gori, a i divljim životinjama su presečene prirodne staze.
“Sve što finansijski i politički moćna osoba poželi, ona će da kupi. Sve želje ova vlast im ispunjava na štetu javnih interesa i javnih dobara. I tako u protoku vremena od tri godine, Petrići su postali vlasnici i državnog dela Nacionalnog parka, dakle, celog Kestena”, kažu u Pokretu “Odbranimo šume Fruške gore” povodom odluke novosadskog tužilaštva.
Pre četiri godine, istraživački centar VOICE je otkrio da je Sanja Petrić u kratkom periodu od privatnih vlasnika kupila 205 parcela na Fruškoj gori i njenim obroncima, u zoni Nacionalnog parka ili u njegovoj blizini, a u opštinama Beočin, Sremski Karlovci i Irig. Od lokalne vlasti u Beočinu Petrići su pre tri godine dobili dozvolu za izgradnju turističkih apartmana na brdu Kesten i zbog toga aktivisti, građani i opozicione partije upozoravaju da je to početak “zlatiborizacije” Fruške gore.
foto: fkpartizan…
Fudbalsko prvenstvo Srbije
Superliga bez gledalaca
Proteklog vikenda počela je sezona fudbalske Superlige Srbije, a Crvena zvezda je ubedljivom pobedom kod kuće nad Jedinstvom iz Uba (4:0) potvrdila ulogu favorita i najavila pohod na osmu uzastopnu titulu. Na Stadionu “Rajko Mitić” okupilo se 12.500 gledalaca i to je bila najgledanija utakmica 1. kola, a za njom utakmica na stadionu Partizana, između istoimenog kluba i kruševačkog Napretka, sa posetom od blizu pet hiljada. Na pet preostalih susreta (Novi Pazar je zbog kazne igrao pred praznim tribinama) bilo je prisutno ukupno šest hiljada gledalaca, najmanje na stadionu na beogradskom Banovom brdu, gde je duel Čukaričkog i niškog Radničkog gledalo oko 500 ljudi.
Tako je i početak nove sezone potvrdio malu gledanost naše elitne lige i ona ostaje u skupini nacionalnih liga u Evropi sa najmanje gledalaca – u proseku 2.300 po utakmici. I dalje je nemačka Bundesliga najgledanija u Evropi, a i na svetu, i po nedavno objavljenim podacima, poseta u prošloj sezoni bila je rekordna. Prosečno je po utakmici prodato 38.973 ulaznice, a stadioni su imali prosečnu popunjenost od 95 odsto. I drugu nemačku fudbalsku ligu prati veliki broj gledalaca – 28.796 po utakmici, što je više nego na svim utakmicama naše Superlige u jednom kolu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
