Hiljade Valjevaca, na najvećem skupu ikada, reklo je veliko ne litijumu i protest završilo mirnom šetnjom do Gradske crkve gde su poslali poruku Vladiki i Crkvi, da znaju na koga mogu da računaju
Nije samo Jadar meta kompanija za eksploataciju litijuma, mnoga mesta u Srbiji imaju isti problem sa inim stranim korporacijama, koja uveliko vrše istražne radnje. U Valjevskom kraju se time bavi kanadska kompanija „Evro litijum Balkan“, koja je u mnogim selima u okolini Valjeva postavila svoje sonde, ali su radovi privremeno obustavljeni zbog protesta građana i meštana.
Ovih dana se na društvenim mrežama pojavila objava „Dragi prijatelji, drugovi, komšije, poznanici, četnici, partizani, pacifisti, komunisti, kapitalisti, liberali, građani, seljaci, predstavnjici vladajuće stranke i opozicije, sportisti, navijači, radnici, učitelji… vreme je da se stane u jednu kolonu i kaže ne eksploataciji litijuma“ kojom su građani pozvani na protestni skup na Gradskom trgu u Valjevu.
Želim da živim
I da se kaže, nikada jedan skup u Valjevu nije bio tako posećen, hiljade ljudu je bilo na Gradskom trgu i Glavnoj ulici. Posle „Marša na Drinu“, prisutnima se obratila studentkinja matermatike BU, Sofija Janevski, koja je rekla da nije član ni jedne stranke, politikom se ne bavi, pred svima stoji kao patriota i rodoljub.
Kako je rekla, nema više mesta za prazne priče, nadmudrivanja i politikanstvo, ovo je tema iznad svih tema, borba iznad svih borbi, ne postoji ni jedno mesto na svetu koje može zvati svojim domom osim ovoga ovde, ovo je moja zemlja, ovo je moj narod, ovo je moja kuća, u koju sada nadiru lopovi, otimači, koji hoće sve da sruše i da nas unište..Želim da se naši glasovi čuju i šapatom, a ne samo kad vrištimo. Želim da živim, ali sam prinuđena da se borim, činiću to, i radim to i sada. Svoje obraćanje, uz masovno odobravanje, završila je rečima, Nema više ćutanja, nema povlačenja, ne damo našu Srbiju!
Ovo je naš Titanik
Posle nje skupu se obratio filmski režiser Zoran Đorđević, Valjevac koji od 1999. živi u Brazilu. On je završio Akademiju u Pragu, a za svoj rad je dobio nekoliko prvih nagrada Festivala dokumentarnog filma u Beogradu, a nedavno je osvojio Zlatnu palmu u Kanu u kategoriji filmova posvećenih osobama sa invaliditetom, za dokumentatni film „Zidovi života“, o Santosu Markosu, koji ima cerebralnu paralizu i slika levim stopalom.
Đorđević je upitao, kako su se okupili, rekavši da su ga mnogi pitali, ko je organizator, i odgovorio Vi ste organizator, zato što je razlog naš grad. Nastavio je Mi moramo da rešimo problem sa nama samima, i biće nas sve više i više, i nećemo stati, ovo je poruka onima koji hoće da odrede našu budućnost, našu budućnost neće određivati oni, nego mi!
Zatim je rekao da ga je, sa porodicom, oterao Miloševićev režim ’99, da se vratio na isto mesto gde je, na Petrovdan ’99, bio sa Bogoljubom Arsenijevićem Makijem, da bije novu bitku za Valjevo i Srbiju, hoćemo sa ovog mesta, kako je rekao, da pošaljemo poruku mafijašima šta mislimo, i upitao, Je l’ rudnik dobar za nas, i dobio horski odgovor, Nije!
Poručio je da se večeras ne završava, ovo je samo početak, očekuje da se pridruže poznate ličnosti, institucije, poziva kolege umetnike, pevače, pokušava da dobije Željka Joksimovića, na to je smeh prisutnih otišao u nebesa, da kažu da li nam treba litijum, očekuje od mnogih da izađu i javno se oglase, poziva sve bivše gradonačelnike da se pridruže, jer mi se pitamo, i od nas sve zavisi. Ovo je naš Titanik, moramo biti sposobni da se spasimo, moramo svi zajedno, ako odbranimo grad, odbranićemo državu.
Onda je sve pozvao u mirnu šetnju do Gradskog hrama da pošalju poruku vladiki Valjevskom i Crkvi, da znaju na koga mogu da računaju, da li je vladika sa njima.
„Čitam šta pišu o meni, a ne mogu da poverujem, kao da nije stvarno. Zgranut sam jednostavno. Sve me je to zateklo kod tašte u inostranstvu, a ljudi mi masovno savetuju da se ne vraćam u Srbiju“ - ovo je prva reakcija Živka Gvozdenovića iz Sremske Mitrovice koga je režim optužio da je predlagao silovanje „ćacika“ posle izbora
Tokom zasedanja Generalne skupštine UN ulicama Njujorka prolaze kamioni na čijim se ekranima emituju snimci događaja i života Srba na Kosovu i Metohiji
Student Donart Humoli rekao je da današnja omladina nije neposredno doživela rat, ali da, prema njegovom viđenju, „razume značaj žrtava OVK za stvaranje slobode na Kosovu“
Učesnici Studentske biciklističke ture sa sobom nose primerke Ustava Srbije, čime žele da ukažu na ono što smatraju njegovim kontinuiranim kršenjem
Studenti u blokadi FDU objavili su provokativan spot o tome kako je Aleksandar Vučić nepoželjan. Ana Brnabić je u svoju interpretaciju spota učitala neke stvari koje nikakve veze nemaju s programom Studentske liste
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
