Evropska unija i Sjedinjene Američke Države komentarišući za Radio slobodna Evropa odluke Srbije da pojedinim stranim državljanima zabrani ulazak na svoju teritoriju, pozvale su Beograd da se pridržava demokratskih principa i međunarodnih standarda o ljudskim pravima.
Pod obrazloženjem da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, brojni strani državljani, najviše iz zemalja regiona, ali i nekoliko ruskih antiratnih aktivista i novinara“poljubili su vrata” na granici sa Srbijom.
Ipak, nigde ne postoji precizno objašnjenje ko je, kada i zašto odlučio da oni ne smeju da uđu u zemlju.
„Prvi su javno kritikovali poteze vlasti u Srbiji, drugi politiku Vladimira Putina“, piše RSE.
Ugroženi sloboda izražavanja i pravo na okupljanje
Tim povodom oglasio se i potparol EU Peter Stano dodajući da Brisel nema pristup detaljnim informacijama koje su korišćene kao osnova za te odluke.
„Svesni smo odluka o zabrani ulaska u Srbiju raznim stranim državljanima na osnovu navodnih bezbednosnih rizika, uključujući i nedavni slučaj g. Nedima Musića“, kazao je Stano.
On je rekao da iako država ima pravo da stranim državljanima ograniči pristup svojoj teritoriji, u opravdanim slučajevima koji bi mogli biti štetni po njenu bezbednost, „važno je da se to primenjuje u skladu sa srpskim pravnim okvirom, kao i u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima o ljudskim pravima“.
„To ne bi trebalo da rezultira ograničavanjem slobode izražavanja i prava na mirno okupljanje stranih državljana“, kazao je Stano.
Sa ovakavim odlukama srpskih vlasti upoznati su i iz američkog Stejt departmenta.
„Uzimajući u obzir njen status zemlje kandidata za članstvo u EU i cenjenog partnera u održavanju mira i bezbednosti širom regiona, pozivamo Srbiju da u ovim i svim drugim akcijama za sprovođenje zakona podržava vladavinu prava i najviše demokratske standarde“, navodi Stejt Department.
Šta ćeš bolan u Srbiji?
Listi onih koji nisu dobrodošli nedavno se priključio i mladi aktivista iz Bosne i Hercegovine Nedim Musić.
Musiću je granična policija zabranila ulazak u zemlju uz obrazloženje da je prijetnja po sigurnost, ali nije rečeno zbog čega.
Musić je tada za naveo da su ga na granici inspektori ispitivali sat vremena.
„U lepom, opuštenom razgovoru sam im objasnio čim se mi u ‘Karton revoluciji’ bavimo – promocijom suživota, mira, borbom protiv nacionalizma i korupcije. Rekli su mi ‘Bravo, svaka čast!’ i – zabranili ulazak u Srbiju“, rekao je aktivista.
„Karton revolucija“ je platforma, kako se navodi na njihovom zvaničnom sajtu, koja okuplja mlade koji ukazuju na neke od negativnih pojava u bosansko-hercegovačkom društvu.
Musić se nakon toga oglasio na Instagram nalogu „Karton revolucije” i saopštio da je Ambasadi Srbije predao žalbu na odluku o odbijanju ulaska u Srbiju.
„Šta ćeš bolan u Srbiji? I neka su ti zabranili ulazak!” – Tako nam poslednjih dana govore režimski botovi sa sve tri strane. Srećom, njihovi glasovi su manjina. Mnogo je više svih nas spremmih za borbu protiv ljudi koji nam uzimaju pravo na budućnost”, naveo je u saopštenju.
„Strani agenti i kriminalci” ne smeju da prođu
Kritika vladajuće garniture došla je glave bosanskohercegovačkom glumcu Feđi Štukanu, koji je 24. juna ove godine morao da se vrati u BiH nakon što mu nije bio dozvoljen ulazak u Srbiju zbog „negativne procene bezbednosnog rizika“.
On se tada uputio na festival Krokodil, na kome je bio pozvan da učestvuje.
Štukan je u julu 2023. godine zadržan šest sati pri izlasku iz Srbije, nakon što je podržao proteste „Srbija protiv nasilja“.
Ubrzo ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao „kriminalcem“, a dnevni list „Politika“ – „muslimanskim ekstremistom“.
Sa beogradskog aerodroma među poslednjima je 8. juna morao da se vrati i rusko-izraelski novinar Roman Perl.
Perl je angažovan na zajedničkom projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa „Current time – Aktuelnosti“, a u Srbiju je krenuo u privatnu posetu.
Razlog otkazivanja gostoprimstva je „bezbednosni rizik“ koji su videle vlasti Srbije, piše RSE i dodaje da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje te medijske kuće za pojašnjenjem takve odluke, te da li ona ima veze sa tim što je Perl u Rusiji proglašen „stranim agentom”.