Misteriozni nestanak Filipa Urumovića: Jedan od mnogih kojima se gubi svaki trag

Navršilo se skoro osam meseci, a od Filipa Urumovića (21) iz Klenka kod Rume, još nema ni traga ni glasa, kao da je u zemlju propao.

Deda nestalog mladića Branko Jankovski u izjavi za lokalni portal Ozon kaže da nemaju nikakve novije informacije o Filipovom nestanku, mada porodica ne gubi nadu da je on živ i da se sklonio negde ili od nekoga.

Sumnje posle Filipovog nestanka su se dodatno rasplamsale kada je njegov najbolji drug i kolega Lazar (26) izvršio samoubistvo. Njegovo telo je pronađeno je 1. aprila.

Aktivan broj

„Njih dvojica su radili zajedno u firmi. Pre nego što je Filip nestao bili su nerazdvojni. Znam tog momka, kažu svi da je bio fin i pristojan. Ne mogu ni da pretpostavim šta bi mogao da bude razlog da digne ruku na sebe“, kaže Branko.

„Ja bih voleo da je Lazar ostavio neko oproštajno pismo, da nam kaže zašto je to uradio, a možda bi nam otkrio nešto što nije smeo da kaže, da pomogne i ostavi nam neki trag koji bi nas možda doveo do mog Filipa“, kaže Filipov deda.

Kako se nezvanično saznaje, otkriveno je da je Filipov broj telefona bio aktivan na Viberu 15. marta ove godine, četiri meseca nakon nestanka.

„Proverava se da li je komunicirano s nekim sa tog broja, kao i da li je možda bio u kontaktu sa Lazarom. Imam saznanja da istraga traje i da se intenzivno radi na Filipovom slučaju“, kaže Branko i dodaje da bi voleo i da se u cilju istrage veštači Lazarov telefon, da bi možda otkrili da je Filip živ.

Branko tvrdi da je neverovatno da posle toliko vremena nema nikakvih tragova njegovog unuka.

„Mi imamo samo informaciju da je tog jutra viđen kako šeta obalom pored mosta i priča mobilnim telefonom. Sumnjamo da se tada dogovarao sa nekim da ode negde, ali da je sebi naudio u to ne verujemo“, rekao je deda Branko za Ozon.

Deda dodaje da je Filip u kući ostavio sva dokumenta, ali da nisu pronađeni ključ od automobila i mobilni telefon. Branko tvrdi da njegov unuk nije bio problematičan, radio je u fabrici i bio vredan momak.

„Nikada nam nije pričao da ima neke probleme, da mu neko preti, zato je sve ovo čudno. Skrhani smo od bola, svaki dan se nadamo nekim vestima, a ono prolaze dani, meseci, ništa“, kaže Branko.

Poslednji susret

Filipov deda kaže da je unuka poslednji put video dan pre nego što je nestao kad su se pozdravili jer je Branko putovao u Severnu Makedoniju da sa familijom proslavi Aranđelovdan.

„Filip je hteo da me vozi, ali je moj sin išao sa mnom, pa nije bilo potrebe. Pozdravili smo se jer ja putujem, zagrlio me i rekao mi je: ‘Provedi se, kad se vratiš ja te vozim kod hirurga'“, priseća se Branko sa tugom u glasu.

Prema njegovim rečima, Filipovo ponašanje mu je bilo čudno pre nestanka.

„Sada sam siguran da je imao neki veliki problem koji nije mogao da mi kaže, a inače nam je sve govorio. Tih dana nam je postavljao pitanja koja nikad nije. Pitao je moju suprugu koliko imamo para u kući, a ja sam sa njim razgovarao o tome da mu prepišem kuću“, priča deda i dodaje:

„Nikada od nas nije i ne bi uzeo dinara bez da mu mi damo. Iz kuće je tog dana otišao bez ičega, od nas nije uzeo ništa, a ni svoje stvari nije poneo. Jako se plašim da mu se nešto desilo, ne znam kako preživljavamo sve ovo, od kile mesa smo ga odgajili.“

Filip Urumović je, podsetimo, nestao 20. novembra prošle godine iz sela Klenak, a do sada je nađen samo njegov auto, kod mosta.

„Proverene su sve kamere i ni na jednom snimku se ne vidi da je Filip skočio u reku i zato je ta mogućnost malo verovatna. Njegovi najbliži veruju u dve opcije, da je napustio sve i otišao negde da živi zbog eventualnih problema ili da je otet i da mu je možda neko i naudio“, podseća izvor.

Više od četrdeset porodica i dalje traga za svojim najdražima

Na sajtu Nestali Srbija, videćete lica ljudi kojih i dalje nema. Među njima su mladi, i stari sa životima iza sebe o kojima se i dalje ništa ne zna.

Prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova tokom 2021. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 2830 punoletnih osoba, od kojih je pronađeno 2785. Što znači da 45 porodica i dalje traga za svojim najdražima. Statistika je u porastu u poređenju sa 2020. godinom tokom koje je prijavljen nestanak 1372 punoletne osobe. Što se tiče nestanaka maloletnih lica tokom 2021. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1287 maloletnih lica, od kojih je pronađeno 1274.

Tokom 2022. godine nestalo je 1523 maloletnih lica, od kojih je pronađeno 1518, a što se tiče punoletnih lica brojke kažu da je od 1801 osoba pronađeno 1620 lica. Na osnovu podataka iz prethodne godine možemo primetiti da broj nestanaka raste.

„Što se tiče najčešćih nestanaka, prva asocijacija na nestanak je kidnapovanje, dok se prema podacima MUP kriminalne otmice vrlo retko događaju u Srbiji“, rekla je ranije za portal „Vremena“ Ružica Radović, psiholog iz Centra za zlostavljanu i nestalu decu.

Uključivanje šire javnosti pomaže u potrazi

Ona kaže da nestanci mogu biti namerni, odnosno usled zlostavljanja, depresije ili suicidalnosti. Zatim, nenamerni – nestanak usled demencije ili šizofrenije, ali i prisilni, odnosno nestanci usled otmice ili trgovine ljudima.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu od 2015. godine beleži na desetine slučajeva nestale dece koja su joj bila prijavljena, a koja su brzim alarmiranjem javnosti, ubrzo nakon toga pronađena i vraćena svojim porodicama.

Upravo ti slučajevi potkrepili su stav Centra da uključivanje šire javnosti u potragu kroz osnivanje Registra nestalih lica Srbije znatno doprineti boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega decom. Cilj jeste vidljivost velikog broja nestalih lica čiji podaci i fotogafije, mimo policijske evidencije, javnosti nisu dostupne. Centar zastupa stav da se takvim pristupom, netransparentnošću, opšta javnost ne može uključiti u potragu i doprineti pronalasku nestalih lica, pre svega maloletnih,“ rekla je Radović.

Lažne informacije odmažu u potrazi

Sa druge strane, dodaje ona, ono što može da odmogne u potrazi jesu lažne informacije o nestalom licu kao i neproverene pretpostavke medija o uzroku nestanka, što može dovesti do sumnje da je osoba u opasnosti.

Prema njenim rečima, društvene mreže doprinose da se građani uključe u ovaj proces i ta vidljivost informacija povećava verovatnoću da lice bude pronađeno. Davanjem detaljnog opisa nestalog lica, porodica i bližnji omogućavaju široj javnosti da aktivno učestvuje u potrazi, odnosno da prepozna nestalo lice, da prijavi da se sa njim susrelo, ili da mu pruži pomoć.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu pokrenuo je Registar nestalih lica, Instagram i Fejsbuk stranicu i sada aplikaciju Nestali Srbija, kako bi proširili vidljivost preko različitih kanala i kako bi pomogli u procesu pronalaska nestalog lica.

Ona ističe važnost toga da prvi korak u situaciji nestanka deteta ili odrasle osobe bude poziv policiji na broj 192.

Izvor: Ozon