Kako jedan umetnik, koji se u Beogradu uputio zbog učešća na književnom festivalu Krokodil, može ugroziti nacionalnu bezbednost? Je li nam država toliko slaba? Šalje li vladajuća garnitura poruku svim građanima drugih država koju su podržali protest “Srbija protiv nasilja” da ovde nisu dobrodošli? Šta kaže dosadašnja praksa – hoće li i druge kritičare vlasti, bilo ovdašnje bilo vlasti Vladimira Putina, zadržati na granici? Kakva je situacija u drugim zemljama bivše Jugoslavije? Ratujemo li i dalje
Bosanskohercegovački glumac i autor knjige Blank Feđa Štukan priveden je krajem prošlog meseca na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”; službeno obrazloženje je glasilo da nadležni organi to čine zbog “negativne procene bezbednosnog rizika”. Zašto je i zaista došlo do zabrane i šta je to što Štukana čini opasnim po Srbiju ne zna se jer zvanično obrazloženje nije stiglo. U dokumentu koji su mu službenici policije uručili citira se Zakon o strancima, a kao razlog – pomenuta negativna procena bezbednosnog rizika koju donosi Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Štukan je noć proveo u policijskoj čekaonici na beogradskom aerodromu, a u ponedeljak 24. juna vraćen je u Bosnu i Hercegovinu popodnevnim letom. Ovo mu nije prvi put da ima poteškoće pri ulasku u Srbiju. U junu 2023. vraćen je sa srpske granice nakon što je prethodno proveo šest sati na ispitivanju. Tom prilikom, kako kaže, nije dobio nikakvo službeno objašnjenje.
Javni linč se nastavio, te je predsednik Aleksandar Vučić nazvao Štukana “kriminalcem”, a dnevni list “Politika” – “muslimanskim ekstremistom”.
LOV NA RUSKE “STRANE AGENTE”
U vreme dok je Vulin bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije, primetno je bilo da se BIA u svom radu ugleda na ruske i beloruske organe, poznate po policijskoj opresiji nad građanima. Među onima koje su vlasti zadržavale na graničnim prelazima ili proterivale iz zemlje bili su i ruski antiratni aktivisti i novinari.
Početkom juna, rusko-izraelski novinar Roman Perl je odmah po sletanju u Beograd zaustavljen na pasoškoj kontroli. Posle osam sati čekanja – uručeno mu je rešenje o zabrani ulaska u zemlju u kom se navodi da bi njegovo prisustvo na teritoriji Srbije predstavljalo bezbednosni rizik, nakon čega je otputovao sa beogradskog aerodroma.
Perl je, inače, autor dokumentarca pod nazivom Evropska unija ili Rusija: Kome će se Srbija prikloniti? u okviru serijala “Opasna bliskost”, koji je prošle godine snimao u Beogradu. Tada je i priveden jer je jedan od njegovih sagovornika tokom snimanja razvio ukrajinsku zastavu u blizini Ambasade Rusije.
“Posle toga prišli su nam pripadnici Žandarmerije koji su nam preneli da su ih iz ambasade pozvali da nas uklone odatle. Odveli su nas u policijsku stanicu. Tamo smo proveli nekoliko sati i zatim su nam rekli da smo slobodni”, rekao je tada Perl. Romana Perla su ruske vlasti u oktobru 2021, na osnovu zakona koji je izazvao kritike dela međunarodne zajednice, označile stranim agentom. Novinar se ubrzo nakon toga preselio u Izrael.
Inače, proterivanje antiratnih aktivista iz države usledilo je nakon što je Aleksandar Vulin stavljen na američku “crnu listu” 2023. zbog, pored ostalog, bliskosti sa Putinovim režimom. Među prvima koji su bili zadržani na beogradskom aerodromu prilikom ulaska u Srbiju, uz obrazloženje da postoje “bezbednosne smetnje” za njihov boravak je mirovni aktivista Petar Nikitin, inače organizator protesta podrške Ukrajini i kritičar Vladimira Putina. Njemu je u julu 2023. posle više od jednog dana na aerodromu dozvoljeno da uđe u zemlju nakon uložene žalbe i protesta koji su antiratni aktivisti održali u Beogradu.
Dva meseca kasnije, krajem septembra, Srbiju su napustili antiratni aktivista iz Sankt Peterburga Vladimir Volohonski, kao i Jevgenij Iržanski. Dvojici protivnika napada na Ukrajinu, koji su u Srbiju došli početkom 2022, tada je ukinuto pravo na privremeni boravak.
Slične sudbine bio je još jedan ruski aktivista, Ilija Zernov. Njemu je početkom novembra zabranjen ulazak u Srbiju, a umesto objašnjenja dobio je ciničan odgovor policajaca. Naime, Zernov je na graničnom punktu na aerodromu predao pasoš policijskom službeniku, koji je nakon izvesnog vremena pozvao kolegu, nakon čega su ga poslali u čekaonicu, gde mu je uručen dokument o zabrani ulaska u Srbiju. “Nisu mi objasnili zbog čega. Samo su mi rekli: ‘Znaš ti’”, naveo je.
KAFKIJANSKI PROCESI
Advokat Ivan Ninić za “Vreme” objašnjava specifičnost situacije u kojoj se nalaze građani kojima je uskraćeno pravo na boravak u nekoj državi. “Da li ste na spisku zabranjenih vi ne možete saznati unapred, jer se takve informacije javno ne objavljuju i vi tome ne možete da pružite ‘otpor’ pravnim instrumentima sve dok ne pokušate da uđete na teritoriju Srbije. Kada vas sačeka ‘spuštena rampa’ i oštar pogled graničnog policajca, tek onda kreće jedan ‘kafkijanski’ proces u kome teško da možete pobediti birokratski aparat”, objašnjava Ninić.
Na osnovu Zakona o strancima, utvrđeno je trinaest propisanih situacija u kojima će granična policija odbiti ulazak stranca na teritoriju naše države. Među njima su razlozi tzv. zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, razlozi postojanja negativne procene bezbednosnog rizika, kao i postojanje opravdane sumnje da stranac boravak neće koristiti u nameravanu svrhu.
Građani kojima je ova zabrana uručena ne moraju da imaju uvid u razloge zašto je do nje došlo. “Bezbednosni rizik, u svakom pojedinačnom slučaju, plod je zabeleški koje se unose u elektronsku bazu podataka koju vodi MUP. Takve podatke evidentira najčešće jedna posebna služba u okviru policije ili BIA, a šta oni sve od činjenica, polučinjenica ili subjektivnih utisaka notiraju o konkretnom strancu, nisu dužni da vam stave na uvid i tu nastaje ceo problem”, ističe naš sagovornik.
BALKANE, BALKANE, BALKANE MOJ…
Ninić, međutim, dodaje da i državljani Srbije često proživljavaju isto, i to u zemljama bivše Jugoslavije: “U praksi sam zastupao državljane Srbije kojima je Crna Gora uskratila gostoprimstvo. To su bili kritičari tadašnje vlasti u Podgorici. Bez ikakvog valjanog pravnog obrazloženja, uz formalno navođenje da je takva odluka doneta zbog ‘zaštite javnog zdravlja’, nisu mogli da uđu u Crnu Goru. Sve to otvara pitanje da li zapravo mi, svi zajedno na Balkanu, tri decenije vodimo ideološke ratove kroz ograničavanje slobode kretanja u 21. veku”.
Inače, neki od najflagrantnijih primera dolaze sa KiM, gde su se zabrane nizale jedna za drugom. U maju, predstava Knjiga o Milutinu, sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi, trebalo je da se održi u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću. Ipak, u poslednjem času predstava je otkazana jer je ekipa sa opremom i scenografijom zaustavljena na administrativnom prelazu. Bez objašnjenja im je nakon višečasovnog čekanja zabranjen ulazak, saopštio je Zvezdara teatar.
Sve to se desilo dan nakon što su kosovske vlasti na prelazu Merdare patrijarhu i sedmorici arhijereja Srpske pravoslavne crkve zabranile ulazak na teritoriji KiM. Oni su nameravali da prisustvuju zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora SPC u Pećkoj patrijaršiji, ali je zabrana stigla, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, direktno po naredbi Aljbina Kurtija.
Atmosferu poput one u Kafkinom Procesu na svojoj koži je osetio i Ante Tomić, pisac i kolumnista iz Hrvatske. I Tomića je 2022, zajedno sa hrvatskim glumcem Duškom Ljuštinom, srpska granična policija nekoliko sati zadržala na srpsko-hrvatskoj granici.
Pisac je tada ostao uskraćen za obrazloženje šta se događa, a kasnije se ispostavilo da ga je srpska policija zadržala u uverenju da su ulovili istoimenog Antu Tomića sa popisa hrvatskih branitelja koje Beograd traži. Kako su pisali hrvatski mediji, navodno je morao da urgira i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin kako bi hrvatski dvojac mogao da nastavi putovanje.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Umetnicima i intelektualcima u principu se ne ograničava kretanje jer je nemoguće da to izgleda drugačije nego kao cenzura, zato što to i jeste cenzura, čime god se maskiralo
