U gotovo svim državama Evrope teže da smanje radnu sedmicu na četiri dana. Ali, Grčka vlada je odlučila da omogući poslodavcima i da je produže na šesti dan. Zaposlene tu niko ništa ne pita
Zakon je u Grčkoj poznat samo po broju 5053/2023 i zapravo je na snagu trebalo da stupi još prvog marta. Ali, zbog straha kako će se to odraziti na izbore za Evropski parlament, vlada Kirjakosa Micotakisa odložila je to za početak jula, piše DW.
Jer, to je zakon koji će se teško dopasti zaposlenima u Grčkoj: „Zakonom 5053/2023 definitivno odumire načelo petodnevne radne nedelje“, konstatuje Aris Kazakos, penzionisani profesor radnog prava iz Soluna.
Tim zakonom se, naime, isključivo poslodavcu daju ovlašćenja da naloži svom zaposlenom da radi još jedan dan u nedelji, doduše uz obavezu da mu plati dodatak u iznosu od 40 odsto dnevnice. Ali, zaposleni nema pravo da odbije da radi duže, što znači da će mu biti duže ukupno radno vreme.
Iako svi koji rade znaju da razlikuju šta je to „radno vreme“, a šta „boravak na radnom mestu“, ipak se Grci, kada je reč o satima obaveze prema poslodavcu, vode kao oni koji najviše rade u EU: prema podacima Evrostata, oni na radnom mestu moraju da provedu 41 sat nedeljno. Istovremeno, sa minimalnom platom od 830 evra mesečno, Grčka je tek na 15. mestu u Uniji.
Zaposleni u Grčkoj su i bez ovog novog zakona izloženi samovolji poslodavca: teoretski tamo jeste određeno 40 radnih sati nedeljno, ali šef može da naloži radniku da radi još dva sata prekovremeno u „ograničenom periodu“ i to neplaćeno, samo uz obavezu da će mu „nadoknaditi“ te sate slobodnim vremenom i godišnjim odmorom. A da li će to on kasnije i da uradi, to onda moraju da kontrolišu inspektori rada, kojih je u Grčkoj hronično malo, a konzervativna vlada se i ne trudi da tu situaciju poboljša.
Poslodavac sve diktira kako želi
Još je gore u sektoru turizma i ugostiteljstva gde od prošle godine nema nikakve petodnevne radne nedelje. I to je tek početak, jer kako je to i inače u današnjem svetu rada, kolektivni ugovori polako nestaju, a poslodavac sklapa individualan radni ugovor sa zaposlenim u kojem onda piše šta god je poslodavcu volja, ukazuje profesor Kazakos.
„Kod individualnih pregovora poslodavac je potpuni suveren. On diktira praktično sve uslove, samo uz izuzetak minimalnih i zagarantovanih radnih prava. A kad se tako liberalizuju zakoni, onda se rasplinjuju i ti minimalni zaštitni okviri. I s obzirom na to da poslodavac može da diktira uslove onako kako njemu odgovara, to onda automatski stvara radni odnos utemeljen na nepravdi. Ono što u radnom odnosu koristi samo jednoj strani, nikad ne može da bude pravedno“, kaže Kazakos.
Vlada u Atini obrazlaže novi zakon sve većim problemima na tržištu rada zbog nedostatka radne snage, tako da se poslodavcima otvara mogućnost da iskoriste one radnike koje već imaju. Ali, po mišljenju profesora radnog prava Kazakosa, to je potpuno pogrešno: najpre, duže radno vreme i veći pritisak neminovno dovode i do više nesreća na radu. To se inače u Grčkoj pod ovom vladom već događa: 2022. su u čitavoj zemlji zabeležena 104 smrtna slučaja na radnom mestu, a prošle godine 179.
Da li znate šta znači „tržište“?
Loša plata i sve lošiji izgledi za karijeru dovode do toga da sve više Grka odlazi u inostranstvo. Najbolji primer je turizam: svi se žale da im nedostaje ljudi, a Grci ta radna mesta zaobilaze u širokom krugu, jer to već nalikuje na robovski rad. Na primer, na ostrvima Mikonos i Santorini je za „sezonce“ normalno da rade svakog dana u nedelji, a smešteni su i po desetero u jednu prostoriju.
Kod tih poznatih letovališta zarada je pritom relativno dobro, što se ne može reći za manje poznata i jeftinija mesta. Tako se npr. ugostitelji na Halkidikiju žale da ovog leta njihovi hoteli počinju kasnije sa radom jer nemaju ljudi.
Naravno, poslodavci bi trebalo da nauče šta je to pojam „tržište“ u tržištu rada: ako je ponuda manja od potražnje, to onda znači da moraju da ponude bolje plate i bolje uslove rada. Čini se, međutim, da grčki poslodavci to još nisu shvatili.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
