Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Šapić nema ingerencije da zabranjuje festival. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić, kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava povodom Šapićeve izjave da gradska uprava neće davati nijednu saglasnost za održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“
„Aleksandar Šapić nema ingerencije da zabranjuje neki festival, to po zakonu može samo MUP ako proceni da to zahteva bezbednosna situacija“, kaže za „Vreme“ Sofija Todorović programska direktorka Inicijative za ljudska prava, organizatora festivala „Mirdita dobar dan“, a povodom današnje izjave predsednika Privremenog organa Beograda da gradska uprava neće davati nijednu vrstu saglasnosti za održavanje ovog festivala.
Sofija Todorović kaže da u izjavi Aleksandra Šapića ima niz neistina.
„Na primer, primedba o javnom prostoru – naš program je godinama u privatnim prostorima zato ni jedna institucija nije htela ili smela da nas primi iako naš festival skuplja ljude i propagira zajedništvo. Naš program je u duhu realnosti odnosa između Beograda i Prištine u kojoj sarađujemo ma kakva da je ta realnost. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić.“
Sofija Todorović kaže da je neverovatno da on „i debate koje organizujemo pominje u negativnom kontekstu, iako one vode ka saradnji i miru“ i podseća da je „Mirdita, dobar dan” jedinstvena platforma za kulturnu razmenu, kao i dijalog o važnim pitanjima koja se izbegavaju i zanemaruju.
„Kako se drugačije rešavaju sporovi i nesuglasice ako ne dijalogom? Zašto Šapić isto tako ne reaguje na razgovore koje vode vlasti Beograda i Prištine, da li zato što odnosi dve države mogu da budu samo onakvi kakve nam oni nude? Da li hoće da kaže da samo jedna vrsta ljudi može da garantuje mir?“
Pita „da li se Šapićeva izjava uklapa u slogane vlasti ’Beograd je svet’ i ’Beograd otvorenog srca’? Ili, ako je Kosovo Srbija, zašto bilo kome može da smeta da u Beogradu pričamo o Kosovu i da promovišemo kulturu tog područja?“
Jedna od najvećih Šapićevih argumenata protiv „Mirdite“ je termin, festival se održava od 27. do 29. juna, dakle na Vidovdan. Sofija Todorović kaže da se festival uvek održava u maju, ali da su ga sad „treći put pomerali i prilagođavali raznim datumima. Više ne možemo, zato što je izuzetno teško uskladiti termine 50 učesnika i svih saradnika i organizatora festivala.“
Sofija Todorović navodi i da ministarka porodice Milica Đurđević Stamenkovski takođe govori neistine „ili nije informisana, pa kaže da mi ne možemo u Prištini da organizujemo festival. To nije tačno, prošle godine bili smo u Prištini, a 3. maja tamo su ljudi palili sveće za ubijene u dva masakra. Ministarka porodice, umesto da spaja ljude, širi razdor i mržnju.“
„Mirdita je moćan alat za premošćivanje jaza između dveju kultura i pozivamo sve da nam se u tome pridruže“, kaže Sofija Todorović.
Festival „Mirdita, dobar dan“ se u Beogradu održava od 2014. godine. Tokom čitave decenije pratili su ga protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji koji su pokušavali da spreče njegovo održavanje i tražili od vlasti da zabrane ovu manifestaciju.
Organizatori festivala „Mirdita, dobar dan“ su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative i Forum ZFD i organizacija Integra sa Kosova.
Kako kažu, Festival će i ove, kao i prethodnih godina, predstavljati spoj umetnosti, savremene kulturne scene, ali i pokretanja važnih pitanja koja se tiču prošlosti i budućnosti u vremenima koja predstavljaju veliki izazov za odnose Srbije i Kosova.
Ovo, 11. izdanje Festivala počeće 27. juna u 19:30 u „Dorćol Platzu” predstavom „Otac i otac“ kosovskog dramaturga Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Koljićija.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve