Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece. Ta deca su takođe žrtve porodičnog nasilja, koja nakon tragedije odrastaju bez ikakve sistemske podrške
Još jedna žena je ubijena Beogradu.
Njeno telo je pronađeno u nedelju ujutro u jednom stanu u beogradskom naselju Rakovica.
Muškarac srednjih godina došao je u policiju i izjavio da je u stanu u Rakovici ubio svoju suprugu. On je, navodno, rekao da je telo u stanu.
Za sada nije poznato da li je par imao dece.
400 dece ostalo bez roditelja
Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece.
Kada se dogodi tragedija, uglavnom se postavlja pitanje odgovornosti i krivice. Malo se govori o deci koja posle ubistva majke praktično ostaju bez roditelja. Podrška im je itekako potrebna, i psihološka i materijalna, ali često izostaje – upozoravaju iz NVO.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće ističe za RTS da trenutno imaju slučajeve majki koje imaju petoro, četvoro i troje dece.
„Sva ta deca su, nažalost, prisustvovala nasilju koje su trpele njihove majke. Ako dete pomilujete po glavi, ono se trza, jer očekuje da ga neko udari. Nije naviklo da ga neko miluje i zagrli“, navodi Stanojević.
Deca su često žrtve porodičnog nasilja. Uzroci nasilja su uglavnom nemaština, porodični problemi, nasilni roditelji. Fizičko nasilje nad decom se lakše prepozna od emocionalnog, koje ostavlja dugoročnije posledice.
O tome koliko dece u Srbiji zaista trpi nasilje, međutim, ne postoji tačna evidencija.
Prema podacima UNICEF-a jedna od glavnih slabosti sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja je nedostatak centralizovane baze podataka. Uz to, problem je što ne postoji funkcionalno centralno telo koje bi bilo odgovorno za koordinaciju, praćenje i ocenjivanje efekata politika i mera za prevenciju i zaštitu. Lista slabosti se nastavlja….
Nakon nasilja, deca žive sa traumom
U porodičnom nasilju, u protekloj deceniji ubijeno je 406 žena. Od toga je njih 300 imalo decu, a trećina maloletnu.
I kada posle saopštenja nadležnih o porodičnoj tragediji, zatim mišljenja stručnjaka i traženja pukotina u sistemu, prestane i medijsko izveštavanje, deca ostaju da žive sa traumom, tuguju i pamte.
„Podrška države skoro da ne postoji“
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže za RTS da je podrška države u takvim slučajevima dosta slaba, pa skoro i da ne postoji.
„I to je ono sa čime se suočavaju. Ne postoji sistemski uređena podrška za decu koja su gledala kako je majka bila ubijena, u smislu psihološke podrške“, dodaje Macanović.
Vesna Stanojević naglašava da su to deca koja ostaju bez roditelja i postavlja pitanje šta se sa njima dalje dešava.
„Ja nikada nisam čula od neke zvanične institucije bilo kakav podatak da su to deca određenog uzrasta, da su poverena dedi, babi, prijateljima, rođacima. Sve to mora da bude transparentno“, ukazuje Stanojević.
Srodnici bez statusa hranitelja, neki odbijani zbog imovinskog cenzusa
Iz Centra za socijalni rad u Beogradu kažu da brigu o deci uglavnom preuzimaju srodnici. Ako ih nemaju, onda idu u hraniteljsku porodicu ili u ustanovu socijalne zaštite.
Vanja Macanović objašnjava da se srodnicima koji brinu o deci faktički ne daje status srodničkih hranitelja, na osnovu čega bi dobili veći iznos naknade, već podležu istom sistemu kao kada se aplicira za dečji dodatak.
Međutim, dodaje, i tu su otežani uslovi, pošto su zbog višeg imovinskog cenzusa neke porodice odbijane.
Ogovor na nasilje blag
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović rekla je ranije za “Vreme” da je odgovor nadležnih organa i dalje je neefikasan i nepravovremen.
“Mere koje se preduzimaju nisu adekvatne nasilju koje žena trpi i uglavnom su privremene i usmerene na sklanjanje žene žrtve iz porodičnog domaćinstva na određen, uglavnom kratak vremenski period“, objasnila je Stevanović.
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
