Odnosi Kine i Rusije: Zajednički protiv unipolarnog sveta po meri Amerike

Dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u Peking bio je izazvao veliko interesovanje analitičara i medija zbog dubokih geopolitičkih, ekonomskih i vojnih implikacija. Kina i Rusija su dva ključna igrača na međunarodnoj sceni i način na koji se njihovi odnosi razvijaju može imati širok spektar uticaja na geopolitičku ravnotežu sveta.

Nakon što je preuzeo dužnost predsednika Rusije po peti put, Vladimir Putin odabrao je upravo Peking kao svoju prvu destinaciju u inostranstvu, što ima snažnu političku i diplomatsku simboliku. Nešto slično učinio je svojevremeno i njegov kineski kolega Si Đinping, kada je Ruska Federacija bila prva zemlja koju je posetio nakon što je započeo svoj treći mandat na mestu predsednika NR Kine u martu 2023. godine.

Bliski i pragmatični opdnosi

Iako su se dvojica predsednika srela već 42 puta u različitim prilikama i imaju bliske lične odnose, odnosi Kine i Rusije su pragmatični i zasnovani su, pre svega, na zajedničkim, realpolitičkim interesima. Obe zemlje dele slične stavove po brojnim pitanjima, kao što su multilateralizam, uravnoteženiji međunarodni poredak, suverenitet i nemešanje u unutrašnja pitanja drugih država, kada nije u pitanju njihova interesna sfera. Kina i Rusija slažu se u protivljenju unipolarnom svetu kojem decenijama dominiraju Sjedinjene Američke Države, zalažući se za pravedniji multipolarni globalni sistem, zasnovan na principima međusobnog poštovanja i jednakosti.

To je bio potvrdio i šef Kremlja, koji je na zajedničkoj konferenciji za medije izjavio da Peking i Moskva podržavaju strateško partnerstvo i razvoj odnosa dve države. „Zajednički radimo na formiranju pravednijeg multipolarnog svetskog poretka sa centralnom ulogom Ujedinjenih nacija“, istakao je Vladimir Putin. Uoči sastanka sa kineskim kolegom, ruski lider pozitivno je ocenio napore Kine da pomogne u rešavanju ukrajinske krize. „Peking je vrlo svestan osnovnih uzroka i globalnog geopolitičkog značaja (sukoba u Ukrajini)“, rekao je Putin, aludirajući na kineski mirovni plan od 12 tačaka koji je Peking objavio u februaru 2023.

Domaćin susreta Si Đinping potvrdio je da su veze između dve nacije i dalje jake. On je naveo da su odnosi Rusije i Kine „odoleli iskušenjima u uslovima promenljive međunarodne situacije“, kao i da su „postali obrazac za odnose velikih sila“. Si je pokazao koliko Kina ceni odnose s Rusijom pozivajući Putina u svoju rezidenciju Žongnanhai, što je privilegija koja se pruža retko kojem stranom lideru.

Teme razgovora

Tokom državne posete Kini, ruski predsednik je sa svojim kolegom razgovarao o mnogim važnim pitanjima, među kojima su produbljivanje bilateralne saradnje, međunarodna i regionalna pitanja, sukob u Ukrajini, kao i novi zajednički infrastrukturni projekti.

Među njima se izdvaja buduća izgradnja gasovoda Snaga Sibira 2, koji treba da poveže Rusiju i Kinu, rutom preko Mongolije. Kada bude završen, gasovod bi obezbedio novih 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje za severnu Kinu, preusmeravajući tako snabdevanje koje je nekada iz Rusije išlo ka Evropi.

Globalna bitka za gas

Rusija trenutno izvozi gas u Kinu preko gasovoda Snaga Sibira 1, koji je počeo sa radom 2019. godine. Ukoliko bi se realizovao novi zajednički mega-projekat nazvan Snaga Sibira 2, izvoz ruskog gasa kopnenim putem u Kinu povećao bi se na gotovo 100 milijardi kubnih metara godišnje.

Poređenja radi, izvoz ruskog gasnog gasa u Evropu dostigao je vrhunac u periodu 2018-2019. godine, i iznosio je skoro 200 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou. Prošle godine, usled političkih i ekonomskih posledica sukoba u Ukrajini, Gaspromove isporuke prirodnog gasa u Evropu bile su višestruko manje i iznosile su svega 28 milijardi kubnih metara.

Mediji navode da je norveški naftni i gasni gigant Ekvinor “tiho preuzeo krunu“ najvećeg evropskog snabdevača energentima. Blumberg piše da je Evropa tako ponovo došla u situaciju da se oslanja uglavnom na jednu kompaniju za snabdevanje gasom. Norveške isporuke trenutno pokrivaju 30 odsto potrošnje gasa u EU, a otprilike dve trećine od 109 milijardi kubnih metara prirodnog gasa koje je Norveška izvezla u Evropu prošle godine, isporučio je upravo Ekvinor.

Istovremeno, svoju priliku su iskoristile i Sjedinjene Američke Države. Prema zvaničnim podacima, EU je u 2023. godini uvezla preko 120 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG). SAD su prošle godine isporučile gotovo polovinu ukupnog uvoza LNG-a u Evropu, što je trostruko više nego 2021.

Rekordna trgovinska razmena

NR Kina i Ruska Federacija, susedi koji dele 4184 km dugačku granicu, ove godine proslavljaju 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i ostvarile su značajan napredak u političkoj i ekonomskoj sferi tokom poslednjih decenija. Iako je prošla godina bila izazovna i za Moskvu i za Peking, obe nacije su značajno unapredile svoje odnose. Rusija se nakon invazije na Ukrajinu suočava sa restriktivnim sankcijama bez presedana i neprestanim nastojanjima „kolektivnog Zapada“, predvođenim Vašingtonom i Briselom, da je izoluju od međunarodne zajednice.

S druge strane, sve izraženija neslaganja u (geo)političkim i ekonomskim odnosima Kine i SAD – koja su dovela do dramatičnog pada bilateralne trgovine i značajnih ograničenja u saradnji u oblasti visokih tehnologija između dve zemlje – primorale su i Peking da redefiniše svoje prioritete i osloni se dodatno na veze sa „partnerskim“ državama.

Najnovije povećanje carina Vašingtona na različite kineske proizvode i njihova električna vozila, pokazuje da Bela kuća nema nameru da odustane od ekonomskih pritisaka na svog vodećeg globalnog konkurenta. A u poslednje vreme ne cvetaju ni kinesko-evropski odnosi, narušeni sve većim ekonomskim pritužbama Evropske unije prema Pekingu, ali i sumnjičavim odnosom Brisela prema neutralnoj ulozi Kine u rusko-ukrajinskom ratu.

Nakon uvođenja sankcija Rusiji od strane zapadnih zemalja, ekonomska razmena Pekinga i Moskve drastično se povećala. Trgovinski promet između dve nacije u 2023. godini porastao je za 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosio rekordnih 240 milijardi dolara. Poređenja radi, u istom periodu trgovina između Kine i SAD opala je za više od jedanaest procenata.

NR Kina je tako prošle godine značajno uvećala uvoz ruske nafte i energenata, a Rusija import raznovrsne kineske robe, uključujući i materijale „dvostruke namene“, koji se mogu koristiti u civilne, ali i u vojne svrhe, što posebno iritira zapadne zemlje. One sumnjiče Peking da, uprkos oštrim sankcijama, snabdeva Rusiju vrhunskom tehnologijom i opremom, kao što su poluprovodnici, navigacioni sistemi i bespilotne letelice, i da to čini iza paravanskih kompanija u Hong Kongu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Podaci kineske strane pokazuju da je u 2023. izvoz iz Rusije u Kinu porastao za 13 odsto, premašivši 129 milijardi dolara, ali i da su kineske isporuke robe Ruskoj Federaciji skočile za čak 46,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 111 milijardi dolara. Ovaj nagli rast delom se pripisuje kineskim kompanijama koje su uspele da nadomeste nedostatak zapadnih preduzeća u Rusiji – koja su se povukla zbog sukoba u Ukrajini – iako su i same suočene sa sekundarnim sankcijama usled njihove bliske saradnje sa ruskim bankama i preduzećima.

Impresivno zvuči podatak da je u 2015. godini ukupna trgovina između Rusije i Kine iznosila nepunih 70 milijardi dolara, a da se devet godina kasnije obim razmene povećao skoro četiri puta. Vredi napomenuti i da je proces dedolarizacije u bilateralnim odnosima Moskve i Pekinga daleko odmakao, pa se prema procenama danas skoro 90 odsto trgovine između dve susedne zemlje odvija u nacionalnim valutama, u poređenju sa svega 25 odsto pre samo dve godine.

Udruživanje na više frontova

Temeljno savezništvo Moskve i Pekinga ogleda se u rastućoj političkoj i trgovinskoj povezanosti, sa tendencijom širenja u različitim sektorima, kao što su energetika, infrastruktura, tehnologija ili poljoprivreda. „Sve neizvesnija i potencijalno ’neprijateljskija’ međunarodna klima 2023. godine dodatno je motivisala Moskvu i Peking da učvrste svoje veze u različitim oblastima, uključujući ekonomsku saradnju, solidarnost pri glasanju u Savetu bezbednosti UN i koordinaciju u regionalnim krizama“, piše Global tajms u svojoj analizi.

Kako bi se suprotstavile uticaju Amerike u svetu i obezbedile podršku zemalja u razvoju, dve zemlje udružuju se u različitim međunarodnim inicijativama i osnivači su brojnih multilateralnih organizacija, kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju. NR Kina i Ruska Federacija prirodni su partneri i onda kada se protive povećanju američkog uticaja na Evropu i ekspanziji NATO-a, nakon što su u Alijansu primljene doskoro neutralne Švedska i Finska.

Ipak, Kina najvećim bezbednosnim izazovom smatra potencijalno proširenje Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga (Kvad) – koji čine Amerika, Japan, Australija i Indija – na druge države u osetljivom indo-pacifičkom regionu, uz preteće terciranje vojnog trilateralnog saveza AUKUS, koji je formiran između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. Za Peking, ovi bezbednosni savezi predstavljaju najveću pretnju kineskim interesima u Južnom kineskom moru i potencijalne protivnike u slučaju invazije na Tajvan.

Ko je konkurent, a ko predstavlja pretnju

Moskva i Peking suočavaju se sa kontinuiranim američkim pritiskom po pitanju demokratije,  ljudskih prava i teritorijalnih sporova (Rusija u Ukrajini, Kina na Tajvanu). Uostalom, Vašington veoma jasno opisuje trenutnu situaciju i pogled na svoje geopolitičke i ekonomske rivale: NR Kina je zvanično „najveći konkurent“, a Rusija „najveća pretnja“ za SAD. Zbog toga i zajedničko protivljenje Americi predstavlja važan stub njihove saradnje.

Međutim, vidljive su razlike u aktuelnim spoljnopolitičkim prioritetima Moskve i Pekinga: dok je Ukrajina danas glavna briga Rusije, Kina je daleko više fokusirana na zaštitu svog ekonomskog rasta i statusa kvo oko pitanja Tajvana.

Takođe, analitičari ističu primetna nepodudaranja i u njihovim vizijama budućeg svetskog poretka: Kina se zalaže za multipolarni svet sa fokusom na ekonomsku saradnju, dok Rusija teži restauriranju multipolarnog poretka zasnovanog na sferi uticaja i geopolitičkoj moći.

Iako Kina nije pružila direktnu vojnu pomoć Rusiji, nije eksplicitno ni osudila invaziju na Ukrajinu, držeći se neutralnog stava. Pekingu svakako nije u interesu potencijalna eskalacija ovog konflikta, ali imajući u vidu brojne bezbednosne pretnje koje iz njega proizilaze, Rusija i Kina kontinuirano unapređuju svoju vojnu saradnju. Dve zemlje održavaju redovne zajedničke vojne vežbe, poput „Severne interakcije“ održane prošle godine u Japanskom moru, što pokazuje njihovu spremnost na zajedničko delovanje. A rastuća vojna saradnja može da ima implikacije i na druga krizna žarišta, posebno na potencijalni budući sukob između SAD i Kine zbog Tajvana.

Vojna saradnja

Rusija godinama povećava vojni kapacitet Pekinga i snabdeva ga najsavremenijim sistemima protivvazdušne odbrane, naprednim vazduhoplovnim tehnologijama i borbenim avionima. Ipak, Kina je iz ruske invazije na Ukrajinu izvukla i određene pouke za svoju buduću politiku prema Tajvanu. Peking ne želi da, poput Rusije, bude zaglavljen u nekakvom dugotrajnom ratu sa otcepljenom provincijom, ili da se suoči sa eventualnim sankcijama i poremeti odnose sa svojim ekonomskim partnerima sa Zapada.

Ipak, uprkos kontinuiranom rastu ekonomski odnosi Moskve i Pekinga nisu u potpunosti „izbalansirani“. Brojne sankcije kao i odsečenost od evropskog tržišta energenata – koje je svojevremeno bilo izvor za oko 40 odsto ruskog budžeta – dramatično su povećali potrebu Rusije za kineskim tržištem i novcem, pa je Kina daleko najveći trgovinski partner Rusije.

Ali to ne važi u obrnutom smeru. Trgovina sa Rusijom činila je tek nekih 4 odsto od ukupne međunarodne razmene koju je Peking ostvario sa svetom prošle godine. Ovo stvara značajnu asimetriju u odnosima i čini Rusiju ranjivom na potencijalni kineski pritisak. Ne treba zaboraviti ni da globalna nestabilnost izazvana ratom u Ukrajini, sukobom Izraela i Hamasa u Gazi, krizom u strateški važnom Tajvanskom moreuzu ili na Korejskom poluostrvu, mogu negativno da utiču na stabilnost i budući prosperitet i Kine i Rusije.

Prelazak na novi, viši nivo saradnje u narednom periodu “podrazumevao bi ne samo diverzifikaciju bilateralne trgovine, već i nadgradnju ove trgovine pokretanjem brojnih i raznovrsnih zajedničkih proizvodnih lanaca”, navodi Rojters, „imajući u vidu da 70 odsto ruskog izvoza u Kinu” danas čine sirovine poput nafte, gasa, uglja i drveta.

Partneri, ali i rivali

Osim trgovine, Peking i Moskva sve više su usmereni ka zajedničkim investicijama i ekonomskim projektima. Ovo uključuje inicijative poput „Pojasa i puta“ i Evroazijske ekonomske unije, koje promovišu povezivanje infrastrukture i trgovinske razmene između Azije i Evrope. Kako se dve zemlje sve više udružuju u ekonomskim, vojnim i političkim sferama, njihov odnos postaje važan faktor u međunarodnoj geopolitici, ali ta saradnja takođe izaziva zabrinutost kod drugih aktera na globalnoj sceni.

Ipak, prisutno je i kontinuirano odmeravanje snaga dve sile, pa se tako Kina i Rusija „takmiče“ za što širi politički i ekonomski uticaj, posebno na globalnom jugu i u zemljama sa muslimanskom većinom. Njihov regionalni rivalitet vrlo je izražen i u oblasti Centralne Azije. Kremlj zasigurno ne gleda blagonaklono na činjenicu da je Peking „pretekao“ Moskvu u tom regionu, postavši vodeći trgovinski partner svih pet centralno-azijskih država – Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana.

Stoga i praćenje daljeg razvoja kinesko-ruskih odnosa ostaje ključno za razumevanje promena u međunarodnim odnosima i geopolitičkoj ravnoteži, a budućnost ovih odnosa zavisiće od niza faktora, među kojima su i tok rata u Ukrajini, nepredvidive geopolitičke tendencije, buduća ravnoteža snaga globalnih igrača, kao i unutrašnja dinamika obeju zemalja.