Sudija Ustavnog suda Srbije Milan Škulić ocenio je da imamo takozvana medijska suđenja, kao i svojevrsna suđenja u medijima, što se često svodi i na specifičke medijske zloupotrebe, naročito onda kada se prejudicira ishod konkretnog krivičnog postupka ili se pokušava stvoriti „očekivanje“ javnosti o budućoj presudi.
Kako sud ne živi pod staklenim zvonom, na taj se način vrši i specifičan pritisak na sud, što predstavlja svojevrstan vid kako pravne nekulture, tako i zloupotrebe prava. Nekada i neki nesavesni advokati svojim medijskim nastupima, koji su često i veoma agresivni, na takav način sebe svesno reklamiraju, kršeći time načelnu zabranu reklamiranja advokata, ukazao je Škulić u intervjuu za Politiku.
Kako je istakao, poseban slučaj medijskih zloupotreba u vezi sa komentarisanjem aktuelnih krivičnih postupaka predstavljaju „gostovanja“ raznih kvazieksperata za neke oblasti, poput, na primer, famozne forenzike, koja i nije ništa drugo nego, kod nas i širom kontinentalne Evrope, već decenijama postojeća kriminalistička tehnika.
Ti „eksperti“ u javnosti po pravilu zastupaju neke krajnje „neobične verzije“ u odnosu na krivično delo koje je predmet postupka. Radi se o svojevrsnim nadriforenzičarima i nadrikriminalistima, koji su željni medijskog eksponiranja i samoreklame, ali u praksi često nanose veliku štetu aktuelnim krivičnim postupcima, a u najmanju ruku zbunjuju, pa i dezinformišu javnost, upozorio je Škulić.