„U Gornjem gradu, u Opatičkoj 16 nalazi se zgrada u kojoj je trebalo da se rodim 1948. godine”, rekao je Marko Ivanović za DW.
I zaista, tako je i trebalo da bude. Tu zgradu je kupio njegov otac pre Drugog svetskog rata. Nakon toga, njegov otac je tokom rata dva puta izbegao deportaciju u koncentracioni logor i preživeo rat. Ipak, umeđuvremenu je ostao bez sve imovine i bio osuđen na prisilni rad.
Pre Drugog svetskog rata u Hrvatskoj je živelo oko 25.000 Jevreja. Veliki deo njihove imovine konfiskovao je fašistički ustaški režim u doba NDH. Ono malo što je ostalo, nakon rata su konfiskovali komunisti.
„Otac je zaključio da mu nema života u domovini, i zajedno sa mojom majkom je napustio Zagreb. Oni zatim otišli u Đenovu i tamo sam rođen”, priča Stojanović.
U rukama pogrešnog vlasnika
Njegov otac je 1998. godine sudski rehabilitovan. Uprkos tome, njegova porodična imovina i dalje nije vraćena.
Takvih slučajeva je u Zagrebu mnogo. U Zagrebu je do 1941. godine živelo oko 12.000 Jevreja. Danas ih je u Hrvatskoj ostalo oko 1.700 i mnogo od njih se, poput Stojanovića, bore za svoju imovinu.
Prema podacima iz evidencije nekadašnje NDH, u kojoj je tada svaki Jevrej morao navesti članove porodice i svu imovinu, te nekretnine bi danas vredele oko 300 miliona dolara.
Zakon o nadoknadi za imovinu oduzetu za vreme komunističke vladavine donesen je 1996. godine. Tim zakonom, međutim, obuhvaćena je samo imovina oduzeta nakon 5. maja 1945. godine. Zbog toga se dešava da se imovina ne vrati pravom vlasniku, već onome ko ju je stekao za vreme ustaškog režima.
Jevrejska arhitektura ulepšala Zagreb
Ironija se, ipak, krije u tome, što se Zagreb dosta razvijao između dva rata, a u tome su veliku ulogu igrali Jevreji.
Istoričarka umetnosti Mira Volf naglasila je kako je jevrejska arhitektura u velikoj meri doprinela razvoju Zagreba.
„Zagreb, takav kakav je danas, evropska metropola, procvetao je baš doprinosom jevrejskih arhitekti. Oni su izgradili veliki deo centra grada”, objašnjava Volf.
U Srbiji pravda sprovedena
U februaru 2016. godine, Skupština Srbije usvojila je usvojila je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih pravnih naslednika. Na ime ovog zakona, za koji su tada glasale i vlast i opozicija, registrovanim jevrejskim opštinama priznato je pravo da se u njihovo vlasništvo prenese imovina koja potpada pod ovu kategoriju, dok će Savezu jevrejskih opština Srbije iz republičkog budžeta narednih četvrt veka biti isplaćivano 950.000 evra godišnje.
Srbija je donošenjem ovog zakonskog akta ispunila obavezu preuzetu potpisivanjem deklaracije iz Terezina 2009. godine kojom se obavezala da će „učiniti svaki napor da ispravi posledice nepravedne zaplene imovine u vreme holokausta…“. Iako je među poslednjim državama u centralnoj i istočnoj Evropi donela Zakon o restituciji, u donošenju ovog zakona preduhitrila je ostalih 48 potpisnica Terezinske deklaracije.
Oduzeta imovina se u velikom broju slučajeva nalazi u svojini Republike Srbije ili pojedinih lokalnih samouprava, državnih ili javnih preduzeća.