Direktor Kuće legata, član SDPS-a, ne vidi ništa sporno da stranka u Legatiu Petra Lubarde proslavlja Dan pobede nad fašizmom, i kaže da su korporativni događaji njihova praksa, ali samo u dvorištu. Iz SDPS-a su sve to potvrdili
Socijademokratska partija Srbije obeležila je Dan pobede u Legatu Petra Lubarde koji čuva Kuća legata, a čiji je direktor Filip Brusić Renaud, član te stranke.
Petar Lubarda je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih umetnika prošlog veka. Njegov Legat se nalazi u Ilinčićevoj 1, u kući u kojoj je živeo, a u kojoj se od 2014. osim slika koje je poklonio Beogradu, crteža, biblioteke, prepiske, ličnih predmeta, nalazi i direkcija Kuće legata.
Filip Brusić Renaud je direktor Kuće legata od 2014. godine, a član SDPS od aprila prošle godine. Na svojoj Fejsbuk stranici podelio je fotografije sa stranačke proslave Nove godine koja je održana u Legatu Petra Lubarde, a nedavno i sa proslave Dana pobede.
Sudeći po fotografijama, na obeležavanju Dana pobede Legat je bio pun sveta, svi su bili lepo rasposloženi, a govorili su predsednik SDPS Rasim Ljaljić i direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud.
Kuća legata je, piše na sajtu, institucija od značaja za grad Beograd. Osnovana je da se brine o legatima, da radi na poboljšanju staranja, čuvanja i zaštite legata i njihovom otvaranju za javnost.
Šta se sme a šta se ne sme u ustanovi kulture, odnosno da li je osim izložbi u nečijem legatu dozvoljena stranačka proslava, ne piše ni u jednom zakonu Srbije.
Postoji samo preporuka u Kodeksu ponašanja državnih službenika u kome, u članu 5 koji se tiče političke neutralnosti, piše da „u službenim prostorijama organa državni službenik ne sme da nosi i ističe obeležja političkih stranaka, niti njihov propagandni materijal“, kao i da „javna sredstva koja su mu poverena u vršenju poslova državni službenik ne sme da koristi za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara u svrhe političke kampanje“.
Filip Brusić Renaud potvrđuje za „Vreme“ da je u Legatu Petra Lubarde održana proslava Dana pobede i ne misli da u tome ima ičeg pogrešnog.
„Petar Lubarda je bio antifašista i siguran sam da ne bi imao ništa protiv da u dvorištu njegove kuće proslavimo Dan pobede.“
U ovom konkretnom slučaju, kaže Filip Brusić Renaud, on je odobrio proslavu.
„To je dan kada se slavi pobeda nad fašizmom, pa ni meni nije problem da ga proslavim u kući koju vodim. Bitan je povod koji se obeležava, a mislim da Dan pobede treba slaviti“.
Filip Brusić Renaud ističe da je „proslava bila smo u dvorištu, nismo ulazili u izložbeni prostor, niti smo unosili stranačka obeležja“, te tako smatra da „Legat Lubarde ničim nije bio ugrožen. Mi u dvorištu priređujemo razne korporativne skupove, pa je ovaj sa SDPS bio jedan od tih.“
Novu godinu su, objašnjava, proslavili u kafeu Legata „to je prostor kakav imaju svi muzeji u svetu kako bi posetioci mogli da se odmore, popiju kafu, prezalogaje, popiju vino. U tom prostoru može da stane osamdesetak ljudi, što znači da nema nikakve potrebe za ulaženjem u izložbeni prostor“.
Korporativna događanja u ustanovama kulture nisu ni zabranjena ni dozvoljena, zato što ih zakon ne pominje. Na njih se gleda kao na izvor zarade, znači blagonaklono.
Na upit „Vremena“ SDPS-u zašto su stranačku proslavu održali u ustanovi kulture, dakle u javnom dobru, odmah smo dobili odgovor od Uroša Kandića generalnog sekretara stranke.
Kandić objašnjava da je SDPS „organizovala koktel u dvorištu Legata Petra Lubarde, koje se inače izdaje u komercijalne svrhe i gde je u prethodnom periodu organizovan čitav niz različitih javnih događaja. SDP Srbije je na ime iznajmljivanja dvorišnog prostora platila račun u iznosu od 83.000 dinara.“
Naglašava da „tom prilikom, u kuću Petra Lubarde nije unošen bilo kakav stranački propagandni materijal, već smo jedan pano sa obeležjima SDP Srbije i postavili smo nekoliko desetina ukrasnih balona u dvorištu Legata, gde je to dozvoljeno, koji su nakon završetka koktela, koji je trajao dva sata, uklonjeni.“
Sekretarka za kulturu Jelena Medaković smatra da bi sledeći Fest trebalo odžati u februaru, a da Bitef festival nema pravnih osnova da se održi ove godine. Istovremeno, Miloš Lolić za decembar priprema gerilski Bitef
Dve predstave su otkazane iz ovogodišnjeg plana Narodnog pozorišta, „sada je preko noći sve uništeno“ kažu reditelj Liješević i dramaturg Šili, plate su primljene na osnovu plaćenog odsustva iako ga niko od zaposlenih nije koristio...
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
