Idućeg meseca je licitacija Stare Šećerane. Ako država iskoristi pravo preče kupovine, Šećerana će biti spasena. U protivnom, uzeće je Beograd na vodi s obzirom da se Šećerana nalazi na delu onih 327 hektara koje je Vlada nedavno prodala Muhamedu Alabaru
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zakazala je prodaju Stare Šećerane za 11. jun, po početnoj ceni 0d 680,6 miliona dinara. Organizacija „Beograd u pokretu – pokreni se“ apeluje na Vladu Srbije da spreči ovu prodaju.
U odgovoru o spomeničkom statusu Šećerane koji su dobili od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, piše: „Fabrika Šećera u ulici Radnička br 3 i 3a u Beogradu utvrđena je za spomenik kulture – kulturno dobro odlukom iz 1984. godine. Takođe se nalazi u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Topčider, koje je utvrđeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja od 22987. godine.“
Spomenik kulture
„S obzirom da je Šećerana zaštićena čak po dva osnova, mi apelujemo na državu da iskoristi pravo preče kupovine koje ima po Zakonu o kulturnom nasleđu i sačuva je. Odnosno, da Šećeranu ne prepusti Beogradu na vodi“, kaže za „Vreme“ Nikola Radin izvršni direktor ove organizcije.
Podseća da je ovo osmi pokušaj „prodaje Šećerane. Prethodni nisu uspeli zato što niko nije hteo da kupi zaštićeni objekat jer ne može da menja ni njegov izgled ni namenu, a još manje da ga sruši i na tom mestu sazida nešto isplatljivije“.
Februara 2022. godine gradska vlast je najavila da su 12 hektara i zgrada Šećerane proglašeni spomenikom kulture, te da će grad Beograd otkupiti ovo kulturno i istorijsko dobro i pretvoriti ga u kulturni distrikt.
„Kao što znamo, do danas se to nije desilo, a postoji opravdan strah da će Šećerana biti srušena i pretvorena u stanogradnju. Uostalom, pre mesec dana Vlada Srbije je predložila izmene prostornog plana o proširenju Beograda na vodi na još 327 hektara među kojima je i Stara Šećerana.
Pomenuti oglas Agencije za licenciranje stečajnih upravnika odnosi se na 18 nepokretnosti „Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898” u stečaju, poput upravne i stambene zgrade, glavne hale i kockare, magacina i sušare rezanaca, crpne stanice za prljavu industrijsku vodu, portirnice. U tom kompleksu nalazi se i Ustanova kulture Pozorište KPGT, koje je od 2021. godine gradska ustanova.
Primer Ljubljane
U oglasu Agencije piše da je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, za sve intervencije na Šećerani i njenoj katastarskoj parceli neophodno pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, kao i da Republika Srbija ima pravo preče kupovine.
Setimo se, februara prošle godine država je imala pravo preče kupovine kule Geneks ali ga nije iskoristila, i zato je spomenik kulture kupio Aleksandar Kajmaković odnosno njegova firma „Eureka bar“.
Grad Ljubljana je 2008. godine otkupio zemljište i zgradu Cukrarne, Ljubljanske šećerane, koja je rekonstruisana i predstavlja centar kulture slovenačke prestonice.
„Beograd u pokretu-Pokreni se“ pokrenulo je peticiju za očuvanje Šećerane, a Nikola Radin najavljuje da će kad skupe 5000 potpisa, peticiju predati Ministarstvu kulture.
Potencijal Šećerane da postane novi kulturni distrikt je ogroman, kaže Nikola Radin, „to je idealan prostor prostor za umetnike različitih disciplina da stvaraju i izlažu svoja dela. Inspirisan ljubljanskom Cukrarnom, ovaj prostor bi mogao postati centar kulturnih dešavanja, okupljajući slikare, vajare, muzičare i mlade arhitekte“.
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Tri sindikata Narodnog pozorišta traže od Vlade Srbije da odmah poništi imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika njihovog Upravnog odbora zato što ne ispunjava moralne uslove
Dragoslav Bokan je novi predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta - odlučila je Vlada Srbije. Uprava Narodnog pozorišta nema komentar, a sindikalne organizacije najavljuju reakciju
Zografove teme, kaže Vuković, jesu fenomeni, ljudi i predmeti potisnuti iz glavnih tokova istorije i kulture, sa kojima nas njegov autografski avatar upoznaje. Tako se na stranicama njegovih stripova zatiču likovi anonimnih svedoka ratova, aboridžinskih umetnika, lokalnih osobenjaka, baba-trovačica koje veruju da su im snovi odredili sudbinu, likovi koji, u stvari, veoma dobro pariraju superherojima industrijalizovanog strip biznisa
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
