Foto: Pexels / Mart production
Prema monitoringu Mreže za izveštavanje o različitosti, više od četvrtine govora mržnje u Srbiji odnosi se na žene. Ništa manje napadani u medijima i na društvnim mrežama nisu ni pripadnici LGBT zajednice niti nacionalne manjine
Žene su prve na meti govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, pokazuju rezultati novog monitoringa nevladine Mreže za izveštavanje o različitosti, prenosi Radio Slobodna Evropa. Govor mržnje dominantan je i prema pripadnicima LGBTI zajednice i prema nacionalnim manjinama.
Više od 60 odsto poruka mržnje pretrpele su upravo ove tri grupe građana, pokazuje monitoring Mreže za izveštavanje o različitosti objavljen početkom aprila a koji se odnosi na period između maja 2022. i decembra 2023. godine.
„Problemi godinama ostaju isti i to je vrlo problematično“, kaže za Radio Slobodna Evropa autorka istraživanja Anja Anđušić.
U periodu tokom kojeg je rađen monitoring, od maja 2022. do decembra 2023, skoro četvrtina nalaza predstavlja govor mržnje koji se odnosi na žene i na rod.
Senzacionalističko izveštavanje
Neki od najdominantnijih zabeleženih slučajeva uključuje uvredljivo, senzacionalističko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju i narative koji jačaju rodne stereotipe.
Kako stoji u izveštaju, antifeministički stavovi, koji osporavaju dugotrajnu borbu za prava žena, često su u medijima upotpunjeni dezinformacijama, koje neretko dolaze od neadekvatnih sagovornika.
Prema podacima nevladine organizacije Femplatz, u 2024. godini zabeleženo je sedam slučajeva ubistava žena u kontekstu partnerskog odnosa ili u porodici. Ovaj podatak baziran je na medijskim izveštajima.
Samo tokom 2023. godine ubijeno je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe.
Albanci najčešće targetirana grupa
Kada je reč o govoru mržnje na osnovu etničke pripadnosti, u izveštaju RDN-a se navodi da su na meti neretko bili Hrvati, Bošnjaci i Romi. Međutim, Albanci ostaju najčešće targetirana grupa.
„To je uglavnom zbog izveštavanja o dešavanjima na Kosovu. Najprisutniji je narativ da su Albanci pretnja i stvaranje tog nekog straha od potencijalnog sukoba“, objašnjava autorka izveštaja.
Napad u Banjskoj na Kosovu jedan je od događaja koji je pokrenuo talas štetnih narativa.
Kako se navodi u izveštaju RDN-a, mediji u Srbiji su najpre senzacionalistički objavili vrlo šture informacije, uključujući i neke dezinformacije, koje su kasnije razotkrivene.
Na naslovnim stranicama štampanih medija napadači su nazivani „kosovskim herojima“ i „žrtvama Kurtijevog terora“.
„Ovo je objavljeno nakon što je predsednik Aleksandar Vučić upotrebio iste izraze u intervjuu za televiziju Hepi“, piše u izveštaju.
Narativ mržnje utiče na realnost
Govor mržnje prema LGBT zajednici pogoršao se i za oko četiri odsto je više prisutan u odnosu na prethodni izveštaj, kaže Anđušić.
Naglašava da je razlog tome održavanje manifestacije Evroprajd, posvećene LGBTI pravima, čiji je glavni grad Srbije septembra 2022. godine bio domaćin.
„Protiv Evroprajda je u Srbiji vođena jedna kampanja. To su radili javni funkcioneri i mediji. Stvarno je postojala velika količina, ne samo govora mržnje, nego i štetnih narativa protiv Prajda, uz, naravno, dezinformacije koje često prate ove štetne narative“, objašnjava Anđušić.
Nevladina organizacija „Da se zna“, koja u Srbiji pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI osobama, evidentirala je 94 napada na LGBTI populaciju u Srbiji tokom 2022. godine. Najveći broj napada dogodio se upravo tokom avgusta i septembra, kada se manifestacija i održavala.
„Evroprajd je ilustrativan primer koliko u stvari narativi mržnje u medijima mogu da utiču na realnu situaciju, jer smo mi imali zaista veliki porast straha kod građana i građanki“, podvlači Anđušić.
Sledeće, 2023. godine, dokumentovano je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice.
Targetiranje političkih protivnika
RDN je zabeležio skok sa šest na 12 odsto govora mržnje usmerenog protiv političkih i ideoloških protivnika.
„U prethodne dve godine imali smo nekoliko kampanja, ili čak deluje kao neprestana kampanja targetiranja političkih protivnika. To su nekad opozicioni političari, ali su vrlo često i novinari i novinarke, aktivisti i aktivistkinje, nekad čak i obični ljudi koji su samo išli na proteste“, objašnjava autorka izveštaja Anja Anđušić.
Ona kaže da je jedan od „uspona“ u govoru mržnje bio period posle masovnih ubistava u maju prošle godine.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
