Nemački Liberali (FDP) insistiraju na dodatnim pooštravanjima u vezi sa socijalnom pomoći za nezaposlene i žele da ukinu mogućnost odlaska u penziju sa 63 godine. U dokumentu koji je usvojilo predsedništvo te stranke i koji će biti predstavljen na kongresu te partije predstojećeg vikenda, traži se smanjenje naknade (koja se u Nemačkoj zove „građanski dohodak“ odnosno „Bürgergeld“) za 30 odsto onima koji odbijaju posao bez valjanog razloga, prenosi Dojče vele (DW)
„Onima koji ne ispune svoje obaveze u vezi s ’građanskim dohotkom’ i, recimo, odbiju prihvatljiv posao bez valjanog razloga, trebalo bi da bude smanjena naknada za 30 odsto“, navodi se u dokumentu. Predviđa se i pooštravanje te kazne – „čak do potpunog ukidanja naknade“.
Pooštrene kazne
Dosadašnji propisi u Nemačkoj predviđaju da Biroi za zapošljavanje mogu onima koji prvi put prekrše obavezu prihvatanja ponuđenog, odgovarajućeg posla da smanje naknadu maksimalno za 10 odsto tokom jednog meseca. Nakon toga postoji mogućnost smanjenja za 20 procenata, a na kraju do 30 odsto. Zakon o „građanskom dohotku“ stupio je na snagu 1. januara prošle godine.
Izvorno su bile predviđene blaže kazne, ideja je bila da se više oslanja na saradnju, a manje na pritisak kroz kažnjavanje. Nedavno su, međutim, usvojena pooštravanja: od marta Biroi za zapošljavanje mogu i u potpunosti da ukinu „građanski dohodak“ nezaposlenima, ali na najviše dva meseca – ako se primaoci pokažu kao „oni koji u potpunosti odbijaju saradnju“.
Liberali: Penzija sa 63 više nije održiva
Liberali nisu na nišan uzeli samo primaoce pomoći za nezaposlene. Stranka želi da ukine i sadašnju mogućnost odlaska u penziju sa 63 godine, ako osoba ima 45 godina radnog staža. Nemačka, tvrde, zbog nedostatka stručnjaka to više sebi ne može da priušti. Umesto toga, Liberali se zalažu za to da se rad u penziji učini privlačnijim.
U dokumentu se ujedno navodi i da bi obnovljivi izvori energije trebalo „konačno da budu u potpunosti uključeni u tržište“, odnosno da država više ne bi trebalo da ih subvencioniše. Sadašnji doprinos građana na potrošnju električne energije, tzv. EEG, kojim se finansira izgradnja obnovljivih izvora energije, trebalo bi da bude smanjen i postupno ukinut. Time bi, smatraju, energija u Nemačkoj trebalo da pojeftini.
FDP u dokumentu takođe potvrđuje svoje protivljenje i nemačkom i EU-zakonu o lancu snabdevanja: nemački propisi bi trebalo da budu suspendovani, a prilikom sprovođenja direktive EU o lancu snabdevanja trebalo bi da se „iskoriste sve mogućnosti kako bi se sprečila neopravdana i nesprovodljiva opterećenja za privredu“. Nemački „Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja“ na snazi je već godinu dana, a po njemu nemačke kompanije moraju da vode računa i o tome kako se njihovi dobavljači i u zemlji i u inostranstvu odnose prema pravima radnika i zaštiti životne sredine.
Socijaldemokrate odbacuje planove liberala
„Predlozi FDP-a su relikt prošlosti i ne odgovaraju savremenim zahtevima“, ocenjuje šef poslaničke grupe Socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu Rolf Micenih. „Ti predlozi nemaju veze s ekonomijom, to je dodatno opterećenje za zaposlene. Nećemo preduzimati ništa što bi ugrozilo radnike i prekršilo osnovne socijalne vrednosti zapisane u Ustavu“, naglasio je Micenih.
Reagujući na izjave Miceniha, potpredsednik Liberala Johanes Fogel upozorava da „trenutna slabost nemačke ekonomije“ takođe ugrožava jaku socijalnu državu. „Zajednički interes svih koalicionih partnera morao bi da bude ostvarivanje ekonomskog preokreta“, rekao je Fogel i ponovio da to podrazumeva i smanjenje poreza građana, ali i „pravednost“ prilikom dobijanja primanju socijalne pomoći.
A i generalni sekretar SPD-a Kevin Kinert oštro odbacuje predloge koalicionog partnera. „SPD neće dozvoliti da našu zemlju vode investicioni bankari. Osnov koalicije ostaje koalicioni ugovor“, rekao je taj socijaldemokratski političar.
Lider vladajućih Zelenih Omid Nuripur mirno je reagovao na ideje koalicionih partnera, Liberala: „Radimo na rešenjima oko kojih se slažemo i pokušavamo da pomerimo zemlju napred“, rekao je. „To što imamo različite stavove, nije ništa posebno novo“, objasnio je kopredsednik Zelenih i dodao da rad koalicije neće biti zaustavljen. „Koalicioni sporazum važi. Koalicija je mnogo toga postigla zajedno i ima još mnogo toga da se uradi.“
„Liberali na stranputici“
Međutim, šef SPD-a Lars Klingbajl je oštar: „Nećemo dozvoliti da se politika vodi na teret onih koji naporno rade i održavaju razvoj zemlje. Onaj ko 45 godina radi za našu zemlju u bolnici, vrtiću ili na gradilištu, taj ima pravo na penziju bez odbitaka. To ostaje“, rekao je Klingbajl.
„Tačno je da nešto mora da se uradi kako bi se ekonomija podstakla, kako bi se obezbedila postojeća radna mesta i stvorila nova. Za to zajednički snosimo odgovornost u vladi. Ali, ako FDP veruje da će ekonomiji biti bolje ako bude lošije za zanatlije, medicinske sestre ili vaspitačice, onda se grdno vara“, dodao je Klingbajl.
Predsednik opozicione Levice Martin Širdevan, takođe je kritikovao FDP, ocenivši da je to što žele da usvoje „dokument socijalne okrutnosti“. A ako SPD i Zeleni ponovo popuste Liberalima, „politički su gotovi“, smatra on.
Demohrišćani likuju i Liberalima nude koaliciju
Šef bavarskih Demohrišćana (CSU) Markus Zeder ocenio je da je dokument koji su usvojili Liberali „zahtev za razvod braka semaforske koalicije“. Prema njegovom mišljenju to je pokazatelj da je koalicija došla do kraja.
A generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karsten Lineman kaže: „FDP mora da bude iskren – ili izlazi iz koalicije, ili nameće sprovođenje nekih neophodnih mera. Ima tu nekoliko stavki koje bi brzo mogle da se realizuju ako bi na vlasti bila koalicija Demohrišćana i Liberala.“
I ne misli samo demohrišćanska opozicija da je dokument Liberala svojevrstan „zahtev za razvod braka“. I poslanik vladajuće SPD u Bundestagu, Helge Lind, inače njihov stručnjak za socijalna pitanja, u izjavi za tabloid „Bil“ kaže: „Ako FDP to ozbiljno misli – dakle, ako planira da to sprovede odmah – onda se radi o dokumentu koji se čita kao izjava o napuštanju koalicije.“
Mali broj onih koji „odbijaju da rade“
Statistički podaci pokazuju, međutim, da pitanje onih koji primaju ponoć, a odbijaju da prihvate posao u stvari nije ekonomski relevantan problem – već svetonazorsko i ideološko pozicioniranje, u ovom slučaju Liberala.
Naime, od februara do decembra 2023. Savezni biro za zapošljavanje zabeležio je samo 15.774 slučaja smanjenja naknade zbog odbijanja posla – od ukupno 5,5 miliona onih koji dobijaju naknadu kao nezaposleni. Od tog broja, njih 3,9 miliona smatra se sposobnima za rad.