Umesto vojne obaveze, u Ukrajini se uvodi osnovni vojni rok za građane od 18 do 25 godina. Predsednik Volodimir Zelenski zbog gorućeg nedostatka protivvazdušnih sistema zatražio sastanak Saveta Ukrajina-NATO
Predsednik Volodimir Zelenski pooštrio je mobilizaciju u Ukrajini. Potpisao je zakon kojim je spuštena starosna granica sa 27 godina, pa će poziv za mobilizaciju dobijati muškarci od 25 do 60 godina.
Umesto vojne obaveze, uvodi se osnovni vojni rok za građane od 18 do 25 godina.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije kaže da će Zelenski novim zakonom „dokrajčiti Ukrajince“.
Vladimir Putin nije menjao zakon, ali se bavio dobrovoljcima u Ruskoj gardi koji učestvuju u Specijalnoj operaciji. Potpisao je Ukaz kojim im se regulišu isplate naknada.
Rešavajući pitanje mobilizacije, Zelenski nijeo končao probleme. Zbog gorućeg, nedostatka protivvazdušnih sistema, zatražio je sastanak Saveta Ukrajina-NATO.
U video poruci građanima poručuje da traži sastanak zbog zaštite neba Ukrajine, snabdevanja PVO relevantnim sistemima i raketama.
Međusobne optužbe
Moskva i Kijev se danima optužuju u Savetu bezbednosti UN zbog navodnih međusobnih udara na Zaporošku, najveću nuklearku u Evropi, a u prepirku su se uključile i Sjedinjene Američke Države.
„Opasno smo se približili nuklearnoj nesreći“, upozorava šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi. Posebno naglašava da su poslednja tri napada na elektranu od 7. aprila – bila nepromišljena i opasna.
O „pravednom miru“ za Ukrajinu u Pekingu su razgovarali kineski predsednik Si Đinping i nemački kancelar Olaf Šolc.
Si predlaže četiri principa za rešenje krize. Prvi, uzdržavanje od traženja sebičnih ciljeva. Drugi, ne dolivati ulje na vatru. Treći, suzdržavati se od daljeg zaoštravanja tenzija i poslednji smanjenje negativnog uticaja na svetsku ekonomiju.
Francuska neće zvati šefa Kremlja Putina na proslavu 6. juna povodom obeležavanja 80. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji, ali hoće Rusiju, saopštili su organizatori.
Putin, kako kažu, nije pozvan zbog ruskog agresorskog rata u Ukrajini.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
