Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva. U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, Zoran Milovanović kaže da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva
Sa svojom platom kad odbije rate kredita i račune, ostaje tek za hranu, govori Vesna Maksimović iz Kragujevca, zaposlena u biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). U pomoć joj uskače ćerka koja živi u Francuskoj i šalje joj novac za odlazak na more ili put kod nje u Francusku.
U gradu u kom živi, prosečna neto plata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 88.700 dinara, što je oko 750 evra. To je ispod republičkog proseka.
Objašnjava da kada je pre šest-sedam godina uzela kredite za stan, oba kredita su iznosila trećinu plate, sada je to izašlo na polovinu plate, tako da ćerka mora da dodaje.
Ona je među hiljadama građana u Srbiji kojima stižu doznake iz inostranstva. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost tih doznaka je u 2023. premašila ukupnu vrednost stranih investicija.
Najviše doznaka za starije
Vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, Zoran Milovanović kaže da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva.
„Stižu iz celog sveta, a najviše iz Nemačke, Austrije, Amerike i Italije. Transferi se kreću od 100-200 evra do hiljadu“, kaže Milovanović.
Dodaje da su ljudi koji primaju novac uglavnom starije dobi.
U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Od 2014. zaključno sa 2023. prema podacima NBS, strane investicije u Srbiji bile su veće od doznaka iz inostranstva samo 2019. i 2021. godine.
Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva.
Međutim, kako navode u Narodnoj banci Srbije, ukoliko je reč o sredstvima preko 10.000 evra mesečno, „ona se mogu preneti po osnovu ugovora o poklonu ili nasledstva, uz posebne procedure“.
Visok udeo doznaka iz inostranstva
Doznake iz inostranstva, navode u NBS, čine oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda.
Za ekonomistu Sašu Đogovića, to je „izuzetno visok udeo“ i kaže da razlog za finansijskom pomoći iz inostranstva leži u visokoj inflaciji i smanjenoj kupovnoj moći građana u Srbiji.
To da su doznake iz inostranstva veće od stranih investicija, prema Đogoviću, govori o tome kakve su investicije u Srbiji.
„Struktura investicija nije baš povoljna. Veći deo tih investicija traži jeftiniju radnu snagu“, navodi Đogović.
Objašnjava da ako se kroz investicije proizvode jeftiniji proizvodi, onda i troškovi za radnu snagu treba da budu niži. To dovodi do toga da investicije ne omogućavaju ili su dosta ograničene u stvaranju prostora za dodatno povećavanje zarada, samim tim i životnog standarda stanovništva, kaže on.
Kućni budžet i „dve udarne tačke”
Po kućni budžet „dve udarne tačke”, kaže Đogović jesu hrana i režije.
„Preko 50 odsto kućnog prihoda prosečnog domaćinstva odlazi upravo na zadovoljavanje tih potreba. A tu su bili najveći udari na cene u ovom nekom proteklom periodu, posebno 2022. i 2023. godine“, kaže Đogović.
Srbija je 2023. počela sa zvaničnom stopom inflacije od 15,8 odsto a završila sa upola manje, odnosno osam odsto.
Međutim, hrana koja sa stanovanjem i režijama čini najveći deo potrošačke korpe beležila je rast cena koji je bio i preko 30 odsto.
Od prosečne neto plate u decembru 2023, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nije se mogla pokriti vrednost prosečne potrošačke korpe gotovo u svim gradovima osim u Beogradu.
„Menadžment NIS-a se nada da će Aleksandar Vučić da nađe nekakvo rešenje na višem nivou, ali čak ni predsednik Srbije nema magični štapić“, upozorava Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Nekada popularna za otvaranje stranih fabrika, Srbija je, kaže predsednik Aleksandar Vučić sada manje atraktivna, a za to su krive blokade i to što više nema jeftine radne snage. Da li je baš tako?
Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar izjavio je da je ta zemlja spremna da kupi NIS. Aleksandar Vučić je uzvratio da je Srbija „spremna da kupi Hrvatsku elektroprivredu, JANAF, sve“
Benzin bi na pumpama mogao da poskupi i do 30 odsto za tri do četiri meseca, ukoliko Srbija ne pronađe rešenje za sankcije NIS-u, tvrdi energetski analitičar za „Vreme“
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
