Sa sve većom izgradnjom stambenih blokova u Beogradu raste i broj automobila, a mesta za parkiranje ponestaje. Problem se proteže od centra grada do periferije, a stanari novobeogradskog Bloka 38 rešili su da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja
Na sportskom terenu u novobeogradskom Bloku 38 do pre dvadesetak godina igrao se ozbiljan basket. Komšije su se žalile što se igra posle 20 časova, čak su istakli i natpis koji se nije mnogo uvažavao. Koša više nema, a problemi su danas drugačije prirode.
Devastirano igralište pretvoreno je u divlji parking. Zbog nedostatka parking mesta građani se iz nužde parkiraju na zelenim površinama, pa i zapuštenim parkićima za decu.
U potrazi za parkingom voze trotoarima i ugrožavaju bezbednost pešaka i velikog broja dece, a često dolazi i do komšijskih rasprava. Vlada opšti haos.
Stanari kažu da je ispred zgrada sve više nepoznatih vozila i da se parkinzi ponekad neracionalno koriste.
Neki sugrađani akutan nedostatak parking mesta koriste i kao izgovor za bahatost, pa se desi da se blokira prolaz roditeljima sa bebama u kolicima ili vozilima hitne pomoći.
Poznati izum stanara Bloka 38 je takozvano parkiranje “na gurku”. Godinama unazad snalaze se tako što parkirano vozilo ostave u leru kako bi oni koji izlaze sa parkinga mogli da ga pomere.
Pokrenuta inicijativa
Stanari su, međutim, pre godinu dana posegli i za konkretnijim rešenjima.
Organizovali su se i izradili Elaborat (u koji je „Vreme” imalo uvid) koji sagledava stanje na terenu, pa predočili Gradu nekoliko rešenja koja bi u velikoj meri rešila problem parkiranja u njihovom bloku.
Jedan od pokretača ove inicijative Milan Bojović kaže za „Vreme” da pronalaženje parking mesta u popodnevnim časovima Novobeograđani porede sa dobitkom na lutriji.
Dodaje da je nekoliko udruženja građana sa Novog Beograda 30. marta pokušalo mirnom protestnom šetnjom da iskaže nezadovoljstvo što opština ne rešava ovaj problem, niti reaguje na predloge, te ne postoji otvoreni dijalog vlasti sa građanima.
Bojović kaže da su gradske vlasti predstavile kao rešenje uvođenje zonskog parkiranja, ali da to zapravo ne rešava problem.
„U blokovima gde je uvedena zelena zona, parkinzi su i dalje prepuni, neke kompanije su zakupile i rezervisale parking mesta, a stanari koji plaćaju mesečnu kartu su i dalje prinuđeni da satima traže parking mesto. Mogu odabrati i opciju, da kao nekad, ostave auto izbačen iz brzine i da na taj način ako nekoga zagrade, vozač zagrađenog vozila može da oslobodi prolaz, ali tada rizikuju da ga slika ‘Oko sokolovo’ i dobiju prekršajnu prijavu”, objašnjava Bojović.
Šta su predlozi?
Bojović kaže da predlozi koje su dostavili Gradu zahtevaju minimalna finansijska sredstva, a glavna ideja je da se površine po obodu Bloka iskoriste za izgradnju novih parking mesta.
“Grad Beograd želi da u parking pretvori sportske terene na kojima su stastavale legende srpske i jugoslovneske košarke. Bila bi bolja ideja da se deo neke prazne parcele za neku buduću zgradu preko puta Bloka odvoji za garažu, a da se teren sačuva da i mladi naraštaji imaju gde da postignu svoje prve košarkaške poene”, kaže Bojović.
Predložili su da se probelm parkiranja u Novom Beogradu rešava u tri faze.
Građani zahtevaju stopiranje izgradnje novih objekata na određeni period, te da Grad u međuvremenu obezbedi infrastrukturu koju bi novi objekti mogli da prime.
Druga faza predstavljala bi sprovođenje infrastrukturnih radova definisanih u prvoj fazi, kao i rešavanje već postojećih problema. Izgradnja parkinga na sprat, revitalizacija sportskih terena koji su sada divlji parkinzi, izmeštanje parkiranja i saobraćaja na obode blokova gde god je to moguće, pretvaranje parcela koje su trenutno prazne, bar u privremeni parking.
Treća faza bi se odnosila na promenu planske regulative i urbanističkih planova za Novi Beograd i povećanje procenta obaveznih zelenih površina.
Sagovornik “Vremena” zaključuje da primer građana iz Bloka 38 pokazuje da su građani zainteresovani da učestvuju u donošenju odluka za sredinu u kojoj provode najveći deo svog vremena i da su kompetenti da identifikuju probleme i predlože konkretna rešenja, ali nema ko da ih čuje.
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Suđenje za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu još neće početi. Advokati Gorana Vesića, Anite Dimoski i Jelene Tanasković podneli su Vrhovnom sudu zahteve za zaštitu zakonitosti
Srbija se na ulicama od osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i dalje oprašta uz puno „ljubavi“. Po celoj zemlji ponovo niču murali. Iz Inicijative mladih za ljudska prava za „Vreme“ kažu da to nisu sporadični slučajevi - reč je o koordinisanoj akciji, pred kojom država zatvara oči
Ovo bi bila najdrastičnija kazna za novinarke i novinare još od takozvanog Šešeljevog zakona iz 1998. godine kada je uništeno nekoliko redakcija
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
