Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Naum Aleksandra Šapića da iz Beograda protera Titov leš i ugasi Kuća cveća budi osnovanu sumnju da ima neke planove i za Muzej Jugoslavije, možda da na njegovom mestu osnuje Muzej srpske istorije po sopstvenim istorijskim kriterijumima
Prošlo je nekoliko dana od kako je Aleksandar Šapić obnarodovao svoj plan povodom budućnosti Muzeja Jugoslavije, a da se potom nije oglasio i precizirao kako i kada bi hteo da realizuje svoje planove.
Citiramo: „Pokrenuću inicijativu da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća i da Josipa Broza vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao, a da Kuća cveća bude mesto gde će počivati najveći srpski velikani, da to bude Muzej srpske istorije.“
Šapić je očito saopštio da pokreće inicijativu da Beograd dobije nov muzej, Muzej srpske istorije, koji bi trebalo da se nalazi na mestu sadašnje Kuće cveća.
Patriotski muzej po Šapiću
Činjenica je da Beograd nema muzej koji se tako zove. Ima samo Istorijski muzej Srbije, eno ga tamo preko puta Šapićevog radnog mesta, ali u njemu nema to što Šapiću nedostaje u Beogradu.
Naime, Istorijski muzej Srbije je muzejska ustanova kompleksnog tipa koja ima zadatak da prikuplja, čuva, izučava, stručno i naučno obrađuje materijalna svedočanstva o istoriji Srbije. Nigde ne piše da mu je zadatak da prikuplja i čuva samo srpsku istoriju po Šapićevim kriterijumima: „istoriju ljudi koji su nas zaista branili“, a naročito od „Nemaca koji bi sada da nas proglase genocidnim“.
Upravo takav muzej bi po Šapiću trebalo da se nađe na mestu Kuće cveća koju bi trebalo iskoreniti kako bi se i fizički izvojevala pobeda nad „svim zlom koje je (Tito) naneo srpskom narodu, ubijajući ga u Prvom svetskom ratu, a onda preko 35 godina zatirući mu seme na svaki mogući način, nacionalno, politički, sociološki i kulturološki“.
Šapić bi, zapravo, da inicira nov muzej čija bi svrha bila osveta.
Ali, o tom potom. Videćemo.
Na šta je privremeni organ bacio oko
Sad je aktuelno nešto drugo: ako Šapić zaista zvanično bude inicirao iseljenje Titovog groba, i ako mu to bude odobreno, šta će biti sa kompleksom Muzeja Jugoslavije čiji je Kuća cveća deo?
Prva mogućnost koja bi bila u duhu njegove priče o ovoj temi je da ukine Muzej Jugoslavije. U njemu ima oko 70.000 eksponata. Verovatno bi probrao one u kojima se može učitati njegova predstava srpske istorije, a ostale bi razdelio zainteresovanima. Sarajlije su već bezecovale Titov grob.
U kompleksu Muzeja Jugoslavije se nalaze Kuća cveća, Muzej „25. maj“, Stari muzej i park. Kad bi se sve to ispraznilo, ostala bi površina od 5.252 kvadratna metra pod objektima i 3,2 hektara parka. Podsetimo i da je u novembru obeleženo obnavljanje zgrade Muzeja „25. maj“ nakon petogodišnje rekonstrukcije, i da je u te svrhe korišćen zajam Banke za razvoj Saveta Evrope, kao i da su i ostali objekti vrlo useljivi pa bi ih bilo lako časkom prenameniti u razno-svašta.
Druga mogućnost je da se iz kompleksa Muzeja Jugoslavije isključi Kuću cveća i da tako ispražnjenu površinu zameni tim svojim muzejem. S obzirom da Kuća cveća zauzima samo 902 kvadratna metra, a znajući da Šapić voli velike površine, deluje da mu ova mogućnost ne bi odgovarala.
Ova priča o Muzeju Jugoslavije budi asocijaciju na Istorijski muzej Srbije, iako ga Šapić ne pominje, a sa čijim problemima je, kao bivši gradonačelnik, sigurno upoznat.
Zato je još više čudno što bi Šapić da osniva nov muzej iz oblasti istorije, a ne pominje rešenje problema ovog postojećeg, preseljenje u zgradu stare Železničke stanice koja mu je odavno namenjena. Jednog dana kad bude rekonstruisana.
Možda toj zgradi, koja je čekajući na rekonstrukciju veoma propala, sleduje rušenje. Možda je ona namerno ostavljena da u tom čekanju propadne. Možda zato Šapić ne pominje postojeći Istorijski muzej, neće da podseća na neispunjene dogovore i odluke, nego skreće pažnju najavom nekog novog muzeja po svom ukusu.
Srećom, ništa od ovoga ne zavisi samo od njega i njemu sličnih.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve