Dok Grad Beograd, u čijoj nadležnosti je bio Muzej automobila, nije pokazao interesovanje za rešenje problema, Vlada Srbija imala je više sluha, te je prihvatila stare i retke automobile pod svoje okrilje
Muzej nauke i tehnike zaključiće sporazum za Muzejom automobila, usaglasili su se članovi Vlade Srbije. Time će prethodno iseljena zbirka Branislava Petkovića dobiti privremeni smeštaj i potrebne uslove za čuvanje, a ovaj muzej će postati državna ustanova.
Odlukom izvršitelja Muzej automobila početkom februara ove godine, morao je da se iseli iz Moderne garaže, u ulici Majke Jevrosime 30 u Beogradu. Od tada su istorijski i retki automobili smešteni u razne garaže po gradu, jer je zgrada u kojoj je bio smešten restitucijom vraćena prethodnom vlasniku.
Zgrada koju je ovaj muzej koristio izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža, Centralna garaža, u gradu, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Spomenikom kulture proglašena je 1994. Iste godine, Muzej automobila je zajednički osnovan od strane Skupštine grada Beograda i kolekcionara automobila, reditelja i nekadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića, koji je preminuo 2021. godine.
Bogdan Petković, direktor Muzeja i sin Bratislava Petkovića, rekao je ranije za „Vreme“ da je krivac za ovo gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić i objasnio kako se Muzej našao u ovoj situaciji.
Vesić hoće, Šapić neće
„Muzej automobila osnovao je moj pokojni otac Bratislav Petković koji je dao svoju kolekciju, a Skupština grada je dala prostor. U međuvremenu, Muzej je osim kolekcije mog oca dobio i neke druge automobile koji su postali vlasništvo Muzeja, odnosno države, ovog grada, nacije. Kolekcija mog oca čini negde oko 60 odsto, a još 40 odsto automobila je vlasništvo Muzeja, među kojima je i, na primer, Titov blindirani mercedes, njegov bagi sa Briona… Znači, tu postoje i automobili koji su javno dobro“, priča Petković.
Bogdan Petković je rekao da je nakon smrti njegovog oca Skupština grada, odnosno tadašnji zamenik gradonačelnka Goran Vesić, sa tadašnjim sekratarom za kulturu Ivanom Karlom došao na ideju da Grad otkupi Modernu garažu od naslednika. Istakao je da je bila formirana i komisija koja je trebalo da napravi konačan dogovor između Grada i naslednika.
„Međutim, posle izbora dolazi Aleksandar Šapić. Mene naslednici zovu sa pitanjem šta ćemo sada. Ja sam pozvao novu sekretarku za kulturu Natašu Maihajlović Vacić i od nje dobijem ovakav odgovor, ovo je citat: ‘Vidi ti s tim koji ti je to obećao“. I vlasnici, naravno, gube strpljenje i podnose zahtev sudu za iseljenje“, objasnio je Petković.
Petković je nakon toga kontaktirao Ministarstvo kulture, ali kako je muzej u nadležnosti grada, uprkos razumevanju, nije bilo blagovremene pomoći. Ipak, nakon dugih pregovora, i sporazuma koji će, kako je najavljeno, biti potpisan sa Muzejom nauke i tehnike, Muzej automobile postaće državna ustanova.
Najmlađi tehnički muzej u Srbiji
Reč je o najmlađem u nizu tehničkih muzeja u Srbiji, a u njegovoj zbirci se nalaze stari i retki automobili koji imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma u Srbiji i u svetu, kao i za istoriju automobilizma u 20. veku, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Zbirka sadrži stare i retke automobile koji su istorijsko svedočanstvo i nemaju poseban značaj za upoznavanje primene naučnih dostignuća.
U zbirci je oko 100 vozila, od kojih je najstariji Maro Gardon iz 1897. godine, a predmet zaštite su i naprave, uređaji, naučna i stručna literatura, vozačke dozvole, prvi saobraćajni propisi i zakoni, registarske tablice, alati, filmski i fotografski zapisi, umetnička dela i dela primenjene umetnosti koja doprinose izučavanju istorije automobilizma
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
