Foto: AP
Ukoliko bi Ukrajina izgubila rat, moglo bi se očekivati još deset miliona izbeglica, upozoravaju nemački stručnjaci
„Ako Putin uspe i Ukrajina izgubi rat, još deset miliona ljudi bi mogli da postanu izbeglice“, kaže za Dojče Vele stručnjak za migracije Gerald Knaus.
Rusija sada skoro svakodnevno prijavljuje nova osvajanja ukrajinske teritorije, piše Dojče Vele. Obe strane žestoko se bore, ispaljuju rakete i koriste dronove. Ali, jedno je jasno: Rusija napreduje, bolje je opremljena i nedavno je čak počela da koristi izraz „rat“, a ne više „specijalna vojna operacija“. Istovremeno, međunarodna podrška Ukrajini opada.
„Ako sada budu uništeni veliki gradovi poput Harkova i drugih, ako broj žrtava poraste, a nada opadne, onda ćemo možda doživeti najveći pokret izbeglica na svetu od 1940-ih“, upozorava stručnjak za migracije Gerald Knaus.
Sa druge srane, stručnjak za unutrašnje poslove nemačkoe Socijademokratske partije, Helge Lind u intervjuu za DW takav scenario relativizuje.
„Ne očekujem da će taj broj biti astronomski kao što se priča. Međutim, da će biti porasta broja izbeglica, da će biti dalje dramatizacije rata, to je sasvim moguće. Ali, nema razloga da se kaže da sada postoji opasnost od ogromnog talasa izbeglica“, rekao je Lind.
Nemačka je primila najviše izbeglica
Pre dve godine, kada je ruska vojska napala celu Ukrajinu kršeći međunarodno pravo, solidarnost u Nemačkoj bila je velika. Ukrajinskim izbeglicama spontano su pomagali – i ljudi i politika.
Izbeglice iz Ukrajine ne moraju da prolaze kroz birokratsku proceduru azila u Nemačkoj, imaju pravo na socijalnu pomoć, besplatnu medicinsku negu i kurseve jezika. A mogu i odmah da rade.
Prema podacima medijske službe „Integracija“, od ukupno 4,3 miliona ratnih izbeglica iz Ukrajine, u Nemačkoj se trenutno nalazi oko 1,15 miliona. Njihov broj se stalno povećava.
Političari opozicionih konzervativnih partija CDU i CSU na to već gledaju sa zabrinutošću.
„Mi kao Evropljani imamo posebnu odgovornost za ratne izbeglice iz našeg neposrednog susedstva. Ali, naravno, naši kapaciteti će u jednom trenutku dostići svoje granice“, rekao je za DW političar CDU Torsten Fraj.
Ubrzo nakon početka rata, većina Ukrajinaca je pobegla u susedne zemlje, posebno u Poljsku. Tamo je svojevremeno bilo registrovano čak oko 1,6 miliona Ukrajinaca, dok ih danas ima nešto manje od milion.
Sada Nemačka ima najveći broj ratnih izbeglica iz Ukrajine. Međutim, ako se računa u odnosu na broj stanovnika, dobija se drugačija slika: Bugarska ima udeo izbeglica od 3,4 odsto, Poljska i Češka po 2,6 odsto, a Nemačka samo 1,4 odsto. To je izračunao istraživač migracija Gerald Knaus.
Apel za evropsku solidarnost
Torsten Fraj (CDU), s druge strane, kritikuje činjenicu da, uzimajući u obzir apsolutni broj izbeglica, „Nemačka mora da se nosi s najvećim teretom“. On smatra da bi nemačka vlada morala hitno da poradi na ravnomernoj raspodeli ukrajinskih ratnih izbeglica.
„Samo pokrajina Baden-Virtemberg je primila više ratnih izbeglica iz Ukrajine nego čitava Francuska. Baden-Virtemberg ima 11 miliona stanovnika, a Francuska 68 miliona“, ukazuje Fraj za DW.
Helge Lind iz vladajuće stranke SPD ima razumevanja.
„Kada su izbeglice pred izborom u koju državu da idu, u Francusku, Belgiju, Italiju, i ako su socijalni uslovi u Nemačkoj jasni, s mogućnošću direktnog zapošljavanja i boljih socijalnih beneficija, onda je razumljivo da je veća verovatnoća da će doći u Nemačku“, izjavio je Lind.
Da li je Nemačka spremna za još ratnih izbeglica iz Ukrajine?
Rat Rusije protiv Ukrajine odnosi sve više žrtava. Ljudi ginu, beže ili su prognani. Putin bi čak mogao i da pobedi ili bi, smatra se, mogao da trajno anektira deo zemlje i širi teror.
„Evropska unija nije spremna za najgori scenario koji bi mogao da usledi“, kritikuje Gerald Knaus. Vladini i opozicioni političari ne znaju šta će, jer sve više ljudi iz drugih zemalja traži zaštitu u Nemačkoj.
Torsten Fraj (CDU) računa da će ove godine biti podneto još 300.000 zahteva za azil.
„To takođe direktno utiče na ukrajinske ratne izbeglice, za koje onda nedostaje smeštaj i, posebno, integracioni kapaciteti“, kaže Fraj.
Helge Lind izrazio je zabrinutost i naovdi da opštine i gradovi već sada upozoravaju da su na ivici kapaciteta, što bi moglo dovesti do nove debate na temu izbeglica u Nemačkoj.
Ipak, Lind, Fraj i Knaus se slažu oko jedne tačke: najbolje bi bilo da se Ukrajini pruži ogromna vojna podrška kako više ljudi ne bi morali da beže od rata.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
