Kako možemo da zaštitimo demokratiju? To pitanje muči mnoge ljude širom sveta, gde sve više raste pritisak na slobodna društva, piše Dojče vele (DW)
Jedan pokazatelj koliko je taj pritisak jak i u Nemačkoj mogao bi da bude broj javnih pojavljivanja predsednika tajnih službi: Tomas Haldenvang vodi Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) i od preuzimanja dužnosti 2018. godine uočljivo često učestvuje na konferencijama za novinare ili okruglim stolovima.
Dve godine nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine Haldenvang spada među one koji najglasnije upozoravaju na dezinformacije, lažne vesti i špijunažu. Govoreći na jednoj konferenciji nemačkih Liberala (FDP) u nemačkom parlamentu Bundestagu on je naglasio da smatra da su opasnosti 2024. godine posebno velike, piše DW.
„Super izborna godina“ 2024.
Haldenvang je ukazao na predstojeće izbore za Evropski parlament, predsedničke izbore u SAD i troje pokrajinskih izbora u Nemačkoj. Nesporno je da je ovo „super izborna godina“ i zato moramo još više da se pripremimo na dezinformacije. One se ciljano šire „kako bi se diskreditovali politički protivnici i zbunili birači, kao i da bi se podrivala demokratija i njene institucije“, rekao je predsednik BfV.
Činjenica da Nemačka spada među omiljene mete ruske propagande i špijunaže pokazala se kroz tzv. „Taurus-liks“ – hakovani su digitalni razgovori visokih oficira nemačke vojske. To je incident koji je posebno zabrinuo FDP-ovog stručnjaka za bezbednost Konstantina Kulea. Kao član Parlamentarnog kontrolnog odbora (PKGr) za nemačke obaveštajne službe, on je jedan od onih koji vrlo dobro zna koliko su takve hibridne pretnje opasne.
Koliko tajnovitosti može da podnese otvoreno društvo
Ono što Kule saznaje od Haldenvanga iza zatvorenih vrata ostaje među njima, „zato da neprijatelji demokratije ne bi saznali šta nemačke bezbednosne službe znaju o njima“. Međutim, takav oblik tajnovitosti može da bude problematičan za otvoreno, slobodno društvo, posebno zato što Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka povremeno koristi sporne metode, piše DW.
Kule se na konferenciji u Bundestagu tako osvrnuo i na taj spor između potrebe da neke stvari ostanu tajna i poželjne transparentnosti, te se založio za to da se ima poverenje u rad Saveznog ureda za zaštitu ustava: „Tanka je linija između odbrane slobode izražavanja s jedne i odbrane od dezinformacija s druge strane“, rekao je političar FDP-a i dodao da je „to nešto s čime se naše službe svakodnevno suočavaju“.
Ceo tekst pročitajte na Dojče vele
