Besmislene su priče Aleksandra Vučića i Aleksandra Šapića da imaju „legalnu“ većinu u Beogradu, ali da neće da formiraju vlast jer iz moralnih razloga žele da većina bude „još legitimnija“.
Ili uopšte ne mogu da obezbede dva neophodna preletača iz opozicionih redova, ili im opipavanje beogradskog pulsa govori da bi formiranje gradske vlasti pod ovakvim uslovima moglo da kod Beograđana izazove erupciju besa koji bi se prelio na ulice.
Ili su im izaslanici iz Brisela, a moguće i iz Vašingtona, toliko zavrnuli ruku da izlaz traže u ponavljanju beogradskih izbora bez priznanja izborne krađe.
I to sa verom da će zadržati prednost manipulisanih biračkih spiskova i kontrolisanih medija pa da nekako, ako mogu, opoziciju nateraju u bojkot ili neku drugu grešku u koracima.
Vučić je maestralno savladao igru iznurivanja protivnika i besomučne kupovine vremena tokom kojeg zbija sopstvene redove i gađa slabe tačke protivnika.
Odlaganje konstitutivne sednice Skupštine Beograda za 1. mart je nesumnjivo pobeda „Srbije protiv nasilja“ i koalicije NADA. Značajno je i što nastupaju zajednički, ma koliko ih čerečili u režimskim medijima da ih, toliko ideološki različite, spaja samo „mržnja prema Vučiću“ i „želja za pljačkom“
Ali na tome ne smeju da stanu.
Politička kriza
Prvo je za 37 minuta Skupština Srbije doduše konstituisana, ali je zatim zbog bučnog protesta opozicionih poslanika brže-bolje odložena do daljnjeg bez izbora predsednika parlamenta. Sada je iz nemoći odložena konstitutivna sednice Skupštine Beograda.
Zato se, prvi put od kada je Vučić došao na vlast 2012, može zaista govoriti o političkoj krizi.
Ne prolaze za sada – ni u zemlji, ni van nje – pokušaji vlasti da nametne sliku kako je na izborima sve bilo u najboljem redu, da je to završena priča i da se pošlo dalje.
I tu će se voditi odlučujuća bitka: opozicija mora da pronađe način da postojeću mini-krizu rasplamsa i ne dozvoli da se zemlja vrati u „normalu“, da prevarne izborne radnje prođu tek tako, a njihovi počinioci nekažnjeno, jer će izborni proces inače na duže staze biti potpuno obesmišljen. Iz faze autokratije ušlo bi se u vid diktature.
„Srbija protiv nasilja“ i koalicija NADA morale bi sada da odigraju na sve ili ništa i potraže još saveznika na političkoj sceni i u društvu.
Za Srbiju je ovo prelomni trenutak: pitanje je ko će koga u ovom obaranju ruku da slomi, a posledice će biti trajne.