“Poštovani kupci, obaveštavamo vas da će radno vreme trgovinskog objekta za Dan državnosti biti uobičajeno” – natpis sam primetila tek izlazeći iz marketa u bloku, nakon što sam obavila kupovinu, jer ide praznik, pa je li, neće raditi ništa. Ali eto, došlo je do preokreta: radiće sve.
Onda sam negde po zabitima interneta naletela na detaljan raspored radnog vremena velikih trgovinskih lanaca. Svi rade, kao da se ništa ne događa. Onda vidim da se oglasilo i nešto što se zove Sekretarijat za privredu i saopštilo da prodajni objekti “mogu i da budu zatvoreni”.
Jezik je uvek najveća izdajica: “mogu i da budu zatvoreni”, kaže… Valjda: “mogu i da budu otvoreni”, jer to “mogu i da” u mom svetu ukazuje na izuzetak od uobičajenog stanja. No, biće da je izuzetak kad su zatvoreni.
Ima jedan veliki, baš veliki trgovinski lanac koji na svakoj svojoj prodavnici ima ogromne banere na kojima poziva ljude da se zaposle kod njih. Pa onda nabrajaju silne pogodnosti, ali, nisu to nikakve pogodnosti, nego, najdoslovnije, delovi Zakona o radu koji zaposlenima garantuju prava. Malo me iritiraju ti oglasi, napišite prosto da poštujete Zakon o radu. Da na teritoriji vašeg cenjenog trgovinskog lanca postoji država.
Od onih sam koji misle da trgovinski lanci ne treba da rade nedeljom i, naravno, praznicima. I svesna sam da, dok zapadni svet poodavno smatra da živi u poznom stadijumu kapitalizma, mi ovde živimo onaj divljački i bezdušni, u kome se rad za praznike čak ne plaća dodatno.
Ali nije samo to problem. Za Novu godinu, Božić i Uskrs, ponegde se može videti da “objekat neće raditi”.
Samo za Dan državnosti nikad. A zašto? Pa zato što ne samo da nemamo državu, nego više ne verujemo ni da je moguća. Stoga, nema se tu šta da se slavi, je li? Lakše je poverovati u bezgrešno začeće, pa i da razapeti Isus može da uskrsne, nego da ovde ima države i da je treba slaviti.
Država odavno ne stanuje ovde, toga smo svesni svaki put kad pomolimo nos iz kuće. Pa eto, kome je potrebna, može je naći negde između rafova sa uljem i frižidera sa smrznutim povrćem, dok mu pred očima blinka: akcija, akcija, akcija…
Inače, ako ne znate, kad smo već kod države, danas je poslednji dan roka za uplatu poreza na imovinu. Da parafraziramo Sekretarijat za privredu: možete i da ne platite. Ali kamata teče, a kuća uvek dobija. Ima smisla za ovu zemlju iskoristiti frazu koja se odnosi na kockarnice, jer nam ceo život zavisi od toga koliko imamo sreće. Ili, što bi rekli u Šumadiji, kako te kolevka zaljulja, tako te lopata zakopa.
English
Deutsch
Русский
Српски језик