Zamenik direktora Instituta za majku i dete u Beogradu Vladislav Vukomanović potvrđuje da se broj obolelih od velikog kašlja povećao i kod dece i kod odraslih. U regionu Beograda od velikog kašlja obolelo je oko 70 dece, od kojih se dve trećine leči u bolnici.
Vukomanović za RTS navodi da je, na žalost, veliki kašalj bio uzrok smrti četvoro dece u Institutu za majku i dete, i da je „jedno dete trenutno na mehaničkoj ventilaciji, na takozvanom respiratoru, što znači da je respiratorno i životno veoma ugroženo“.
On je opasnu epidemiju velikog kašlja pripisao nedovoljnoj stopi vakcinacije, uključujući i odrasle. U Srbiji postoji obavezna vakcinacija protiv velikog kašlja, međutim, sve više roditelja odbija da vakciniše svoju decu, pa i dalje dolazi do izbijanja tog teškog oboljenja disajnih organa, prenosi agencija AFP.
Hrvatska se takođe bori sa velikim kašljem. I tamošnje zdravstvene vlasti navode da kao jedan od uzroka vide pokret protiv vakcinacije u zemlji.
Kakva je to bolest?
Veliki kašalj prenosi bakterija Bordetella pertussis. To je kapljična infekcija. Bacili se prenose s jedne osobe na drugu na udaljenosti do jednog metra – pri kašljanju, kijanju ili čak i govorom, piše Dojče vele.
Bakterije se naseljavaju u gornjim disajnim putevima i bronhijama, tamo se množe, proizvode toksine koji oštećuju treplje na bronhijama i iritiraju sluzokožu i centar za kašalj u mozgu. To dovodi do grčevitih napada kašlja.
Prvi simptomi su slični simptomima prehlade. Pojavljuju se oko devet do deset dana posle infekcije.
Ali, čak i pre nego što se pojavi tipičan kašalj, oboleli mogu da prenose zarazu – a to se dešava brzo. Oko 70 do 80 odsto onih koji dođu u kontakt sa zaraženom osobom i sami se zaraze.
Koji su simptomi velikog kašlja?
Veliki kašalj ima tri faze. Prva se naziva stadijum katarale i traje otprilike jednu do dve nedelje. Teški napadi kašlja dolaze tek kasnije. Bolest je u početku nepredvidljiva, jer curenje iz nosa, simptomi prehlade i blago povišena temperatura u početku ne predstavljaju razlog za zabrinutost.
Druga, konvulzivna faza, pokazuje teške simptome. Naročito kod male dece, kašalj podseća na napade gušenja. Takozvani stakato kašalj je grčevit i pacijenti otežano dišu.
Treći stadijum, takozvani stadijum dekrementi, javlja se nakon otprilike dve do četiri nedelje. Za to vreme, napadi kašlja postaju sve ređi, a bronhije se postepeno smiruju.
Kako se leči veliki kašalj?
U zavisnosti od težine bolesti, lekar će propisati antibiotik. Ako se antibiotik da veoma rano, odnosno kod prvih znakova, on može da spreči veliki deo simptoma ili barem smanjiti napadi i jačina kašlja.
Ako oboleli već pate od jakih i bolnih napada kašlja, antibiotici doduše ne mogu da skrate tok bolesti, ali mogu da skrate trajanje rizika od zaraze.
Kada počnu napadi kašlja, važno je da oboleli sede što je više moguće uspravno i nagnu glavu napred. To važi za sve: od beba do odraslih. Pošto je veliki kašalj teška i opasna zarazna bolest, važe posebna pravila. U Nemačkoj postoji obaveza izveštavanja zdravstvenim vlastima.
Ko je posebno ugrožen?
Odojčad i mala deca najčešće su pogođeni. Ponekad kašlju tako jako da mislite da se guše. Napadi kašlja više zvuče kao piskanje, što bolest ne čini manje opasnom.
Kod male dece može doći do ozbiljnih komplikacija, kao što je respiratorna insuficijencija – prestanak disanja. Situacija za njih može biti opasna po život, jer su im disajni putevi i dalje uski i mogu vrlo brzo da oteknu.
Odojčad i malu decu za koje se sumnja da imaju veliki kašalj uvek treba što je pre moguće odvesti lekaru. Oko dve trećine njih mora da na bolničko lečenje.
Kako se može sprečiti?
Odojčad i mala deca posebno su izloženi riziku da se zaraze, jer većina još uvek nema dovoljnu zaštitu vakcinacijom.
Zaštita postoji ako je buduća majka vakcinisana protiv velikog kašlja. Vakcinaciju treba sprovoditi od 28. nedelje trudnoće. Ta vakcinacija može zaštititi bebu od moguće infekcije u prvim nedeljama života.
Brojne zemlje takođe preporučuju vakcinaciju tokom trudnoće: SAD, Velika Britanija, Belgija, Švajcarska, Holandija, Australija i Argentina.
Bebe treba da počnu s osnovnom imunizacijom u dobi od dva meseca. Obično je to trostruka vakcinacija protiv tetanusa, difterije i dečije paralize. Takva vakcinacija se preporučuje i odraslima i osvežavanje svakih deset do 15 godina.
Veliki kašalj pogađa sve starosne grupe
Odrasli takođe mogu lako da se zaraze, posebno ako nisu vakcinisani. Imunizaciju je potrebno osvežiti svakih deset do 15 godina. Za razliku od odojčadi i dece, kod odraslih je bolest opasna po život samo u izuzetnim slučajevima i sličnija je bronhitisu.
Oni koji preleže veliki kašalj nisu doživotno imuni, ali ako se inficiraju, tok bolesti je samo malo blaži. Zbog toga je u svakom slučaju preporučljiva vakcinacija. To je jedini način da zaštitite sebe i druge.
U poslednjoj deceniji broj slučajeva naglo opao širom sveta
Veliki kašalj je zarazna bolest koja se javlja širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je 2014. bilo oko 24,1 milion slučajeva širom sveta. Zahvaljujući vakcinaciji u narednim godinama broj slučajeva je naglo opao.
SZO procenjuje da je 2018. bilo oko 150.000 slučajeva. Međutim, određivanje pouzdanog broja je teško, jer se ne prijavljuju niti dijagnostikuju svi slučajevi.
